Advertisement
MaxBet

Radomir Antić je bivši jugoslovenski fudbaler i srpski trener. Rođen je 22. novembra 1948. godine u Žitištu, naselju u Srednjobanatskom okrugu. Otac mu se zvao Jovo i poreklom je iz Janje, blizu Bijeljine, a majka Milka sa Grmeča, planine u jugo-zapadnom delu Bosne i Hercegovine. Kada je Radomir imao šest godina, porodica se preselila u Užice. Ime je dobio po ujaku Radomiru Radetu Brkiću koji je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, pukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.

Igračka karijera

Prvi seniorski klub u kome je igrao je Sloboda iz Užica u periodu od 1967.-1968. godine. Od 1968.-1976. godine je bio u Partizanu, klubu u kome je proveo najviše vremena. Igrao je na poziciji odbrambenog igrača i u 181-oj utakmici je postigao devet golova. 1976. godine sa Partizanom je osvojio titulu prvaka Jugoslavije. 26. septembra 1973. godine je jedini put nastupao za Reprezentaciju Jugoslavije. U pitanju je bila prijateljska utakmica protiv Mađarske u kojoj je zamenio Franja Vladića koji je zamenio Vladimira Petrovića Pižona. 1976. godine karijeru je nastavio u Fenerbahčeu. Naredne dve godine je odigrao 28 utakmica za ovaj klub i dao je dva gola. 1978. godine je prešao u španski tim Real Saragosa u kome se takođe zadržao dve sezone. U 58 utakmica je zatresao mrežu sedam puta. 1980. godine je potpisao za engleski Luton taun koga je tri godine kasnije spasio od ispadanja iz prve lige tako što je četiri minuta pred kraj utakmice postigao gol protiv Mančester Sitija u prvenstvu. U ovoj ekipi je igrao do 1984. godine. U međuvremenu je završio Višu trenersku školu u Beogradu. Još jednu sezonu je proveo u Kenilvort Roudu (Kenilworth Road) nakon čega je u 36-oj godini „okačio“ kopačke za klin i započeo trenersku karijeru.

Trenerska karijera

Partizan

1985. godine je bio pomoćni trener u Partizanu, a dve godine kasnije trener mlađih kategorija.

Real Saragosa

1988. godine mu se ukazala prilika da vodi ekipu Real Saragose. Preporučio ga je Vujadin Boškov koji je trenirao Saragosu dok je Antić u njoj igrao. Ekipa je na kraju sezone bila na petom mestu i uspeli su da se plasiraju u UEFA kup. Antić se na klupi Real Saragose zadržao do 1990. godine.

Real Madrid

U martu 1991. godine je postao prvi trener Real Madrida nasledivši Alfreda Di Stefana. U ovoj sezoni je ekipu predvodio u 12 utakmica. Iako je kasno došao, sa igračima se izborio za treće mesto na tabeli i za plasman u UEFA kupu. Naredne sezone je trenirao ekipu u 19 utakmica i doveo je talentovane igrače kao što su Robert Prosinečki iz Crvene Zvezde i Luis Enrike iz Sporting Hihona. Novom sportskom direktoru Real Madrida, Leu Benhakeru, se nije dopalo kako je Antić vodio ekipu uprkos tome što je bila prva na tabeli i što je imala sedam bodova više od najvećeg rivala, Barselone. Benhaker je otpustio srpskog trenera i preuzeo je Real koji je u poslednjem kolu izgubio titulu.

Real Ovijedo

1992. godine je počeo da trenira Real Ovijedo sa kojim je uspeo da se izbori za opstanak u prvoj ligi. Naredne sezone je doveo Slavišu Jokanovića iz Partizana i Roberta Prosinečkog iz Real Madrida. Ekipa je bila deveta na tabeli što je bio njen najbolji plasman u ovom takmičenju.

Prvi put u Atletiko Madridu

Zbog dobrih rezultata sa malim timom, zapazili su ga veći španski klubovi. Pregovarao je sa Valensijom, ali se ipak odlučio za Atletiko Madrid. Počeo je da ga trenira 1995. godine i tu se, uz prekide, zadržao do 2000. godine. Tada je u klubu igrao Dijego Simeone, sadašnji trener Atletika koji je dva puta izborio finale Lige Šampiona. Antić je na raspolaganju imao 35 igrača, a odlučio se za 20. Doveo je sledeća pojačanja: golmana Franciska Molinu, štopera Santija, Roberta Fresnedosa, Leonarda Bjađinija, Fernanda Koreu i Milinka Pantića. Iako su se godinu dana ranije borili da ostanu u prvoj ligi, sa Antićem su prvu sezonu završili na prvom mestu i osvojili su Kup Kralja pobedivši Barselonu nakon produžetaka. Bili su ekipa koja je primila najmanje golova, samo 32 u 42 odigrane utakmice. Antić je ove sezone sa Atletiko Madridom osvojio „duplu krunu“. 1996. godine predsednik Atletika, Hesus Hil, je izdvojio velika sredstva za igrače koji bi ponovili prošlogodišnji uspeh. Antić je pokušao da dovede Ronalda, ali on se odlučio za Barselonu. Došli su Huan Esnajder i Radek Bejbl. Na tabeli su bili treći, posle Real Madrida i Barselone, a u Ligi Šampiona su stigli do četvrtine finala. 1997. godine je Dijego Simeone prešao u Inter, a Antić je doveo Kristijana Vijerija i Žunjinja Paulistu. Ekipa je igrala promenljivo pa je, nakon poraza od Lacija u UEFA kupu, Antić smenjen. Na njegovo mesto je došao Arigo Saki.

Drugi put u Atletiko Madridu

Sredinom sezone 1998/99. Italijan je otpušten, a Radomir je vraćen na mesto trenera. Odigrali su još 11 utakmica u prvenstvu sa skorom: 3 pobede, 4 izgubljene i 4 nerešene utakmice što je rezultiralo 13-im mestom na tabeli. Stigli su do finala Kupa Kralja, ali su izgubili od Valensije. Antić je ponovo otpušten, a zamenio ga je Ranieri.

Treći put u Atletiko Madridu

Treći put i poslednji put se vratio u Atletiko Madrid sredinom sezone 1999/00. Klub je bio u veoma teškom stanju pošto su se nagomilali dugovi i nalazili su se na 17-om mestu, jedva iznad zone ispadanja. Antić je na klupi Atletika ostao deset nedelja. Eliminisani su u osmini finala UEFA kupa, ispali su iz prve lige, a u finalu Kupa Kralja su izgubili od Espanjola.

Real Ovijedo

U leto 2000. godine, Antić se vratio u Real Ovijedo. Ovaj angažman je ostao upamćen po transferu problematičnog fudbalera Stena Kolimora (Stan Collymore) iz Bredford Sitija (Bradford City). Sten je imao loš uticaj na ostatak tima pa se brzo moglo zaključiti da nije fizički i psihički spreman da igra. Nakon mesec dana od dolaska u Real Ovijedo, on je, bez najave, napustio klub i povukao se iz fudbala.

FK Barselona

Antić je pauzirao godinu i po dana i u januaru 2003. godine je počeo da trenira Barselonu. Tako je postao jedini čovek koji je u svojoj karijeri trenirao Real Madrid, Atletiko Madrid i Barselonu. Zauzeli su 15. mesto u ligi osvojivši samo 23 poena u 20 utakmica. Međutim, dobro su bili rangirani u drugoj fazi Lige Šampiona gde su zabeležili dve pobede. Antićev zadatak je bio da, na kraju sezone, Barselona zauzme jedno od prva četiri mesta na tabeli kako bi automatski otišla u Ligu Šampiona naredne sezone. Pošto je na raspolaganju imao igrače koje nije sam birao, Radomir je doveo Huan Pablo Sorina iz Lacia i pružio je priliku mladim igračima: golmanu Viktoru Valdesu i Andreasu Iniesti. Za razliku od komplikovane taktike Luisa van Gala, Antić je pojednostavio zadatke igrača. Uspeo je da stabilizuje ekipu i došao je do šestog mesta na tabeli. Njegov skor je bio: devet pobeda, 6 nerešenih i 3 izgubljene utakmice. U Ligi Šampiona su stigli do četvrtine finala gde ih je u produžecima pobedio Juventus. Na stadionu Real Madrida, Santjagu Bernabeu, su izborili nerešeni rezultat 1-1. Iako je ostvario uspeh uprkos teškim okolnostima, Antića je zamenio Frank Rajkard.

Selta de Vigo

Zbog svega što je uradio u Barseloni, Antić je zadobio reputaciju trenera koji se dobro snalazi u kriznim situacijama. Tom logikom su išli ljudi iz kluba Selta de Vigo koji su ga angažovali sredinom sezone 2003/04. Klub je bio u zoni ispadanja, ali kao i Barselona, dobro se držao u Ligi Šampiona. 29. januara 2004. godine je preuzeo ekipu i na svom debiju je izgubio od Real Betisa. Antić je smatrao da je njegov tim zaslužio makar nerešen rezultat, ali mnogi igrači su izgubili samopouzdanje zbog lošeg plasmana u ligi. Doveo je Sašu Ilića iz FK Partizana, ali nije postigao ono što je zamislio. Pošto je u devet ligaških utakmica uzeo samo sedam poena, 29. marta je dao ostavku. Arsenal ih je izbacio iz Lige Šampiona i otišli su u drugu ligu. Antić je priznao da je pogrešio što je preuzeo ekipu u tako teškim okolnostima i rekao je da više neće prihvatati takve ponude.

Srpski nacionalni tim

19. avgusta 2008. godine u srpskim medijima je objavljeno da su se Antić i Fudbalski Savez Srbije dogovorili da on postane selektor nacionalnog tima. Zamenio je Miroslava Đukića koji je postigao loše rezultate na Olimpijskim igrama u Kini. Prethodne decenije Antićevo ime je spominjano svaki put kada je ovo mesto bilo upražnjeno, ali on je odbijao ponudu. Zato je mnogima bilo čudno što je sada pristao. 59-ogodišnji Antić se vratio poslu trenera nakon pauze od četiri godine. Njegovi uslovi su bili da sam izabere svoje pomoćno osoblje i da njegov zamenik bude dugogodišnji saradnik Rešad Kunovac. Antićeva početna plata na godišnjem nivou je iznosila između 305.000 i 325.000 evra plus bonus od 500.000 evra ako se tim kvalifikuje na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine.

Kvalifikacije

Antić je na mesto selektora došao samo dve nedelje pre početka kvalifikacija zbog čega je imao malo vremena da pripremi igrače. Prvu utakmicu su odigrali protiv Farskih ostrva pred 10.000 gledalaca na Marakani. Rezultat je bio 2-0 za Srbiju. Sledeći protivnik je bila Francuska od koje je Antićev tim izgubio rezultatom 2-1. On je pružio priliku sledećim igračima: Nenadu Milijašu, Milošu Krasiću, Zoranu Tošiću, Ivanu Obradoviću i 19-ogodišnjem Miralemu Sulejmaniju. Uprkos porazu, ekipa je značajno napredovala. Usledile su utakmice sa Litvanijom i Austrijom u kojima su Orlovi zabeležili dve pobede rezultatom 3-0. Krajem godine Srbija i Litvanija su delile prvo mesto na tabeli, s’ tim što je Srbija imala bolju gol razliku. Antić je pokušao da dovede dva mlada igrača: Nevena Subotića koji se odlučio da igra za Srbiju i Bojana Krkića koji je postao član španske reprezentacije. Krajem marta 2009. godine Srbija je pobedila Rumuniju rezultatom 2-3. Antić je igrao sa dva napadača, Žigićem i Pantelićem, a pružio je priliku i Milanu Jovanoviću. Pošto je Srbija zauzela prvo mesto u grupi, 18. decembra 2009. godine njegov ugovor je produžen do 2012. godine. Pripreme za Svetsko prvenstvo su počele okupljanjem u sportskom centru Kovilovo, ali neki igrači nisu mogli da prisustvuju zbog privatnih obaveza, a neki zbog povreda.

Svetsko prvenstvo 2010

Prvu utakmicu su odigrali protiv Gane i izgubili su rezultatom 1-0. Usledila je utakmica sa Nemačkom u kojoj je Antićev tim zabeležio prvu pobedu. Protiv Australije im je bio potreban samo bod da bi prošli dalje, ali nije im se dalo. Postigli su jedan gol, ali to nije bilo dovoljno jer je protivnik postigao dva gola. Nakon ovog neuspeha, selektor je bio pod pritiskom i zabeležio je novi poraz protiv Grčke. Usledila je pobeda protiv Farskih ostrva i nerešen rezultat protiv Slovenije zbog čega je Antić dobio otkaz. Radomir je 2010. godine tužio FSS tražeći da mu se isplati dva miliona evra koliko bi dobio do leta 2012. godine. Njegov pravni tim je podneo dokumentaciju i insistirali su da FSS nema prava da raskine ugovor bez odštete. 2011. godine sportski sud u Lozani je doneo presudu u korist Radomira Antića i obeštećenje koje bi trebao da dobije iznosi oko 2,5 miliona evra.

Kina

25. decembra 2012. godine Radomir je potpisao ugovor sa kineskim klubom Šandong Luneng (Shandong Luneng). Iako je sezonu završio na drugom mestu, posle godinu dana je dobio otkaz. 27. januara 2015. godine je potpisao trogodišnji ugovor sa Hebei Zhongji, ali su prekinuli saradnju u avgustu iste godine. Lični život Radomir Antić ima dvojno državljanstvo, srpsko i špansko. Njegove nekretnine se nalaze u Madridu i Marbelji, gradu u južnom delu Španije. Supruga mu se zove Vera i sa njom ima dvoje dece: ćerku Anu i sina Dušana. Takođe ima dva unuka: Marka i Radomira i dve unuke: Ivanu i Petru. Ćerka Ana je poznati kreator i 2010. godine je radila za Adrijanu Limu. Udata je za košarkaša Nikolu Lončara, a sin Dušan je oženjen Mirjanom. Humanitarni meč 24. maja 2016. godine Antić je učestvovao u humanitarnoj akciji „Asovi za decu“. On je predvodio ekipu čiji je kapiten bio Dejan Stanković. Trener drugog tima je bio Bora Milutinović, a kapiten Predrag Mijatović. Cilj je bio da se prikupe sredstva za izgradnju novog niškog hemato-onkološkog odeljenja.

Pročitaj više na: https://www.biografija.org/sport/fudbal/radomir-antic/

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.