Do početka Olimpijskih igara u Tokiju, odnosno vaterpolo turnira, ostalo je još samo nekoliko dana, a nema sumnje da nas očekuje jedan od najzanimljivijih turnira, pošto je u “igri” za zlato najmanje šest selekcija.
Tim povodom, ekskluzivno za Vaterpolo vesti, turnir je kroz analizu najavio Andrija Martić, veliki zaljubljenik u vaterpolo i poznavalac ovog sporta, koji već 13 godina piše sjajne tekstove i analize na portalu Danče.Hr, čiji je osnivač i urednik.
–Očekuje nas veoma izjednačen turnir. Lično, neće me iznenaditi ako Srbija, Hrvatska, Španija, Italija, pa i Mađarska ili Crna Gora, osvoje zlato. Na prethodnim Olimpijskim igrama u Riju, Srbija je bila apsolutni favorit. Četiri godine ranije u Londonu, Hrvatska je takođe opravdala ulogu favorita. Danas je konkurencija ipak značajno izjenačenija, najviše zbog toga što su i Srbija i Hrvatska prošle svoj zenit i zadnjih nekoliko godina su u padu tako da se smanjila razlika između nas i ostalih. Total Waterpolo je izbacio statistiku po kojoj su upravo Hrvatska i Srbija nastarije ekipe – kaže Martić i dodaje:
– Sa jedne strane Ćavi Garsija ima 37, Obradović, Bušlje i Vrlić 35, Lončar i Jokovič 34 godine. Sa druge, Gojko Pijetlović 37, Branislav Mitrović i Duško Pijetlović 36, Aleksić 35, Filipović i Prlainović 34 i Stefan Mitrović 33 godine.
– Gledajući neki optimum godina, igrač sa oko 27-28 godina ulazi u te najbolje godine i po pitanju iskustva i fizičkih i taktičkih mogućnosti. To traje do 32-33 godine, nakon toga ipak sledi pad. Kod nekih možda manji, ali ipak pad u odnosu na optimalne mogućnosti. Svi ovi gore nabrojani igrači nosioci su igre i realno je da su barem za nijansu lošiji nego pre dve ili pre četiri, odnosno pet godina kada je bio Rio. A drugi su se digli. Španci su razvili Tahulja, Munariza i Granadosa. Del Lungo, Di Fulvio i Ečenikee (kojeg su „kupili“ od Španije nakon Rija) su ušli u te najbolje godine. Mađari Vamoš, Zalanki i Manherc su takođe danas puno iskusniji i bolji. Crna Gora je Ivoviću i Drašku Brguljanu pridodala čitav niz mlađih igrača od oba centra Spaića i Perkovića, do Baničevića i Matkovića. Mora se istaći da su oni najviše pogođeni povredama jer im nedostaju dva igrača iz udarne postave, prvi golman Lazović i prvi igrač nezgodne strane, Đuro Radović. Mislim da će biti ključno kako će odigrati ključni igrači u najvažnijim utakmicama. Osim spomenutih igrača, tu još treba istaći Vargu, Peronea, Filjolija koji su među starijima, a kod Srbije i Hrvatske, od nešto mlađih Mandića i Fatovića uz najboljeg golmana današnjice, Bijača.
Prvi put posle okvirno 2o g0dina u krugu glavnih favorita su Španci i Italijani. Mađari su standardno u vrhu, kao i Srbi, Hrvati i Crnogorci.
– Sigurno da postoji tradicionalna razlika u stilu. Nova pravila više odgovaraju pokretljivijim, bržim i vižljastijim igračima. Španci i Italijani su u pravilu više takvi nego igrači s naših prostora. Tako da se i Hrvatska s Fatovićem, Bukićem i Milošem, pa i Srbija s Dedovićem i Strahinjom Rašovićem prilagođava tom stilu igre. Optimalna pravila bi trebala biti takva da je moguće s više raznih stilova doći do uspjeha. Mislim da bi u tom smislu trebalo malo redefinisati primenu postojećih pravila u duelima centara i bekova. Po mom mišljenju nije dobro da je skoro svejedno da li ekipa ima na centru Pijetlovića ili, bez ikakve uvrede, recimo Vinkelhorsa. Ili, da je Ivović na Evropskom prvenstvu u Budimpešti prošle godine često u tri boravka na poziciji beka zarađivao po dve lične greške. To je potpuno suludo i više je izraženo u reprezentativnom, nego u klupskom vaterpolu.
Urednik portala dance.hr potom je prokomentarisao i selekciju Sjedinjenih Američkih Država, odnosno domaćeg Japana:
– Selektor SAD, Dejan Udovičić, poveo je samo jednog klasičnog beka, veterana Džesi Smita. Ramireza koji je prethodnih godina takođe bio stalni deo ekipe ovaj put je izostavi i odlučio je povesti Vudheda i Stivensona, koji nisu klasični bekovi, što nije ni Vavić koji će možda isto uskakati na tu poziciju. Svi oni bi mu trebali doneti bržu igru. Mislim da SAD jedino na taj način mogu parirati vodećim evropskim reprezentacijama, da budu još brži od njih. Ali za nešto više nedostaju im klasni igrači. Recimo, Australija je bila na pragu ulaska u polufinale na poslednjem Svetskom prvenstvu i da se sudije nisu umešale možda bi osvojili i medalju. A ključna razlika između SAD i Australije tada su bili svetski igrači, koje je Fatović tada imao na raspolaganju, Jangersa i Kejsa. Što se tiče Japana, oni igraju potpuno drugačiji vaterpolo od svih naših rezona. Jednostavno moraju tako s obzirom na građu igrača. Domaćin je uvek opasan, a Japanci su generalno poznati po svojoj fanatičnosti i motivaciji, kao nacija. Odmah u prvom kolu, baš se sastaju ove dve ekipe i ko pobedi praktično je osigurao četvrtfinale i može na tom rezultatu graditi dalji nastup.
Na pitanje koji takički i tehnički elementi mogu biti odlučujući faktor, Martić kaže:
– Mislim da je ključno dovesti svoja tri udarna igrača u optimalne situacije. Tražiti meč apove u kojima će glavne zvezde biti u dominantnoj poziciji i da ta trojica budu u super izdanju u tim važnim momentima. Isto tako, legendarni Ozren Bonačić jednom mi je rekao da je vaterpolo najkolektivniji sport. To bi značilo da si jak koliko ti je jaka naslabija karika. Svaka ekipa ima i svoje lošije strane i videćemo koliko će se protivnici dobro pripremiti da to i iskoriste. Jasno, vrlo važna će biti obrana. Tu svato ima svoj stil i određene ekipe ne leže jedne drugima. Poput španske M-zone Hrvatskoj. S druge strane, Špancima ne leže Italijani. Ne mislim da će neko od ovih vodećih ekipa plivački izdominirati u međusobnim susretima, ali opet, ako protivnici Srbije i Hrvatske uspeju nametnuti viši tempo u kojem će se stalno, svaki napad, plivati „u leđa“, mislim da taj stil igre više odgovora Špancima i Italijanima. Puno je tu detalja, a najčešće odlučuje glava. Setimo se samo prošle Olimpijade i kako je ama baš svaka reprezentacija bežala od Srbije u četvrtfinalu. Već se tada znalo, uprkos lošijoj igri u grupnoj fazi, da će Srbija osvoiti zlato.
Vaterpolo često predstavljaju kao sport sa mnogo pravila koje samo sudije mogu da razumeju.
– Mislim da ima jako puno prostora u medijima da se vaterpolo približi široj publici. Puno više ljubitelja sporta prati reprezentativna, nego klupska vaterpolo takmičenja. A kada se radi o Olimpijskim igrama, to prate praktično svi. Posebno kad se dođe u utakmice u kojima se odlučuje o medaljama. Vaterpolo je prelep sport koji i nije toliko komplikovan kakvim ljudi žele da ga prikažu. Ovakvi turniri su dušu dali da se kroz emisije i analize pojasne te neke nedoumice oko određenih pravila, odnosno taktičkih i tehničkih detalja. Ali mislim da ćemo to ipak mi morati u nekom budućem podkastu odraditi jer ne očekujem da će nas TV kuće još neko vreme pozvati u goste kao komentatore. Bar što se mene tiče. Teško je u potpunosti uživati u vaterpolo utakmici preko tv ekrana, odnosno doživljaj gledanja uživo je nemerljivo bolji. Posebno ako se igra na otvorenom bazenu. U Riju je nivo tv prenosa bio nekoliko puta lošiji nego u Londonu, čak je i bazen pozeleneo. Videt ćemo kako će to Japanci odraditi.
Danče.Hr je i ovog puta organizovao Fantasy:
– To je “draft based fantasy”, gde jedan igrač može biti u samo jednoj ekipi i na taj način svako od učesnika na draftu bira i neke ne toliko istaknute zvezde. Svato će pratiti Filipovića, Ivovića ili Jokovića. Ali, često se i među manje poznatim igračima kriju klasni potezi i kvalitetan učinak. A igrajući fantazi i prateći, recimo Araija u svom fantazi timu, hteo ili ne, pratiš ga još i više u pravim utakmicama i tražiš možda nekog Kazahstansca kojega ćeš uzeti među slobodnim igrača za iduće kolo.
Martić je na kraju zaključio:
– Mislim da nas očekuje odličan turnir sa jako puno neizvesnih utakmica. Za svaki sport je odlično ako imamo dva izjednačena protivnika i pune tribine. Ako sam dobro upućen, publika će ovaj put izostati i to je prava šteta.
Još jednom želimo da se zahvalimo Andriji Martiću na sjajnoj analizi i najavi Olimpijskih igara u Tokiju.
Izvor: Vaterpolo vesti
