Nacionalni tim Paname po prvi put će učestvovati na Svetskom prvenstvu, a koliki uspeh su napravili samim plasmanom govori i podatak da će jedne Sjedinjene Američke Države ostati kod kuće i posmatrati SP na svojim tv prijemnicima. Koliko je ovo važan rezultat za Panamu, govori i jedna od legendarnih igrača i dugo godina internacionalac u Evropi, Dely Valdes, sjajni napadač koji je fenomenalne partije imao dresu Malage.
Sećanja na početke fudbal u ovoj zemlji na nekom većem nivou Dely Valdes je prokementarisao: ,, Fudbal u Panami je bio na amaterskom nivou kada sam ja počinjao da igram. Tada je to bio treći ili četvrti spor u državi. Bejzbol, košarka i bok su uvek bili ispred. Svoju profesionalnu karijeru nisam ni počeo ovde. Počeo sam u Urugvaju. Moj brat je dobio stipendiju i otišao je da igra u Argentinu i napravio je karijeru tamo, u Argentinos Juniorsu. Rekao mi je da dođem i pogledam, posle perioda u četvrtoj diviziji Argentine, prešao sam 1989.godine u Nacional iz Montevidea, tada sam imao 22 godine. Posle četri i po godine u Urugvaju, otišao sam u Italiju, u Đenovu i Kaljari. To je bilo vreme kada su počele da se prate moje partije kod kuće. Posle sam igrao u Francuskoj (PSŽ) i u Španiji (Ovijedo i Malaga). Bilo je još par igrača u inostranstvu i mi smo predstavljali Panamu u Evropi. Mislim da smo pomogli budućnost fudbala u našoj zemlji, zbog načina na koji smo igrali.“
Svetsko prvenstvo je tada delovalo samo kao daleki san: ,, Kada se vratim na to vreme, Svetsko prvenstvo je bilo mnogo dalje nego danas. I pored svega toga i tada smo bili uzbuđeni oko ovog takmičenja. Nas nekoliko koji smo igrali van Paname, moj brat Jorge, dvojica ili trojica u El Salvadoru i još jedan u Meksiku, tek smo sticali svoje ime u inostranstvu. Ono što smo mi uspeli je ulazak u ,,Heksagonal“ (najboljih 6 reprezentacija u CONCACAF zoni – Severna i Srednja Amerika) u 2006-oj godini. Jorge i ja smo tada odlučili da se penzionišemo od reprezentativnog fudbala, osećali smo da je pravo vreme. Posle toga, 2014-te godine bili smo najbliže plasmanu na Svetsko prvenstvo ikada, trebalo je pobedimo SAD na domaćem terenu i išli bi u plej of i mi smo dopustili da nam utakmica izmakne u poslednjim trenutcima meča. Ja sam bio selektor, a moj brat je bio asistent. Bilo je zaista teško. Bili smo tako blizu i opet tako daleko da uradimo nešto jedinstveno. Po završetku sam odlučio da se povučem. Posle dolaska Hernan Dario Gomeza znali smo da će se nastaviti sa kontinuitetom u radu, a to se videlo i po tome što je tim ostao isti.
Kako ste videli plasman Paname, po prvi put na Svetsko prvenstvo naredne godine?
,,Bio sam zaista nervozan pre utakmice sa Kosta Rikom u oktobru. Kada je Roman Tores postigao gol, shvatio sam da je moralo da dođe to vreme i da nam plasman sada neće izmaći. Bio sam posramljen što nisam mogao da vičem i vrištim od sreće jer je bilo jako rano ujutru, pa komšije ne bi bile srećene kada bih to radio. Konačno smo ostvarili ono o čemu smo uvek maštali. Sada moramo da se pripremimo dobro za ono što nas očekuje. To je ključ za uspešan turnir. Igrači moraju da dođu na pripreme u najboljoj mogućoj fizičkoj i psihičkoj kondiciji, a najvažnije je da narod Paname uživa jer je će po prvi put biti u ovakvoj situaciji. Bićemo jako srećni da čujemo našu himnu na prvnestvu. Fudbal je sada najvažniji sport u zemlji. Kada Barsa ili Mardid igraju, vidite ljude u njihovim dresovima svuda. Na lokalnom nivou, ima ipak puno posla kako bi unapredili igru na profesionalni novi, ali sada ćemo samo da uživao u uspehu.“
