Vaterpolo klub Vojvodina u nedelju, 29. novembra, proslavio je 85. rođendan. Osnivačka skupština plivačkog i vatrepolo kluba održana je 29. novembra pre 85 godina , kada je započela jedna lepa priča koja traje i danas. Okruženi pandemijom, svetskom pošasti, kroz koju prolazimo u svim oblastima društvenog života i koja nam kreira ponašanje, VK „Vojvodina“ se opredelio da ovim putem – saopštenjem – podseti na jubilej vredan pamćenja.
– Pre 85 godina, početkom septembra meseca, u Dunavcu, na improvizovanom drvenom igralištu, tada poznatom kao “Đačko kupalište”, odigrane su prve zvanične vaterpolo utakmice u našem gradu, Novom Sadu. Učestvovali su vaterpolisti Sombora, Petrovgrada (danas Zrenjanina), Beograda i Novog Sada. Vaterpolisti našeg grada su osvojili prvo mesto – kažu u VK Vojvodina.
Ljubav prema vaterpolu, uspeh na turniru, entuzijazam koji je poneo te mlade ljude, doveo je do formiranja Plivačkog i vaterpolo kluba “Galeb” na Osnivačkoj skupštini 29. novembra 1935. godine. Motivisan prevashodno materijalnim razlozima, a naslanjajući se na svog prvog komšiju, Mornanicu, klub je ime “Galeb” zamenio 1959. godine u “Mornar”, a potom se 1962. godine uključio u Sportsko društvo Vojvodina i preuzeo ime “Vojvodina”. Od tada pa sve do današnjeg dana, Klub je kontinuirano (osim za vreme drugog svetskog rata) aktivno radio na širenju kvantiteta i razvoju kvaliteta vaterpolo sporta u našem gradu i šire. Od Dunavca, preko otvorenog bazena na SC Sajmište, zatim bazena SPC Vojvodina, došli smo, zahvaljujući Gradu, do zatvorenog bazena Klisa, gde se osećamo kao domaćini.
Vaterpolo klub je dugo godina bio poznata intelektualna i akademska sredina u kojoj su se okupljali, trenirali, družili i razvijali vaterpolo sport, uvaženi Novosađani, kao što su braća Vrsajkov, Bukurov, Pajvančić, Ilić, Midić, Cvjetićanin, Šefer, zatim Emil Batak, Branislav Milinkov, Veljko Spernjak i mnogi drugi, koji su svoja intelektualna iskustva prenosili na mlade generacije i na taj način uticali na njihov dalji pozitivan razvoj.
Prolazeći kroz razne i veoma teške razvojne faze, Klub je danas uspeo da izraste u savremeni organizacioni kolektiv, koji neguje i razvija, sada već prepoznatljivu Školu vaterpola “Vojvodina”. Klub je danas sa svim svojim uzrasnim kategorijama u vrhu srpskog vaterpola i ujedno čini okosnicu u svim reprezentativnim selekcijama.
U toku svoje višedecenijske aktivnosti, kroz Klub su prošle mnoge generacije koje su svoje sportske snove, želje i ambicije afirmisali u našoj sredini ostavljajući svoje tragove i pečat kroz veće i manje uspehe. Tokom osam i po decenija, preko deset hiljada mladih ljudi bili su članovi našega kluba, od kojih su pojedini dostigli i zvezdane visine evropskih i svetskih šampiona igrajući za reprezentativnu selekciju naše zemlje – Slobodan Soro i Nikola Rađen, a posebne bisere naše škole predstavljaju izvanredni članovi, koji su pored navedenih odličja, okićeni zlatnim olimpijskim medaljama: Gojko Pijetlović, Branislav Mitrović, Duško Pijetlović i Miloš Ćuk.
Uz ove bisere, Klub je izveo generacije mladih vaterpolista i dugo godina bio “inkubator” odličnih mladih vaterpolista i reprezentativaca – Marko Ćuk, Boris Vapenski, Miloš Miličić, Dušan Vasić, Srđan Vuksanović, Miloš Maksimović i mnogi drugi.
Pozitivan odnos i aktivnost Kluba nisu ostali nezapaženi. Sa najvišeg nivoa Vaterpolo saveza Srbije zapaženo je i konstatovano sa određenim najvišim priznanjima u poslednjih sedam godina, od kad se to prati i posmatra, da je VK “Vojvodina” najaktivniji klub od svih članova VSS u ispunjavanju takmičarskog programa VSS, počevši od pionira, kadeta, juniora i seniora, kako u muškim, tako i u ženskim selekcijama. Rezultat toga je i da Klub prosečno godišnje realizuje preko 250 utakmica svojih selekcija, koje ostvaruju oko 300 aktivnih članova.
U svojoj bogatoj, višedecenijskoj istoriji, Klub se uvek zalagao za ispunjenje poznate formule 3K – kvantitet, kvalitet i kontinuitet. Uspostavljanje harmonije između ova tri zahteva, bio je imperativ u radu Kluba i to nas je dovelo u poziciju ove duge tradicije. Svesni smo da nema napretka u kvalitetu bez kvantiteta, a istovremeno, nema kvantiteta, bez kvaliteta. Medjutim, kontinuitet je uvek motiv koji nam je opredeljivao politiku Kluba da ostane u svom razvoju i da dalje napreduje. Tako nismo dozvolili ni da se nerealne ambicije nametnu nad normalnim razvojem, niti da gušenje kvaliteta ugrozi kvantitet i kontinuitet.
Zahvaljujući razumevanju Grada, Pokrajine, uvaženih poslovnih partnera, a naročito roditelja dece vaterpolista, do sada smo uspevali da omogućimo neprekidni razvoj našega sporta.
Uz puno razumevanje i pomoć svih aktera, posvetićemo se i dalje razvoju Kluba. Zato imamo želju, uslove, razloge, i naravno, tradiciju koja nas obavezuje.
Izvor: Vaterpolo klub Vojvodina
