Bolivija je jedna od najslabijih selekcija u Južnoj Americi, koja za svoje pozitivne rezultate pre svega može da zahvali stadionu na velikoj nadmorskoj visini u La Pazu, gde igraju domaće susrete. Jako slaba liga, gde glavnu ulogu vode igrači iz Brazila i Argentine, uz jako slabu infrastrukturu, su glavni protivnici da Bolivija napreduje i približi se većim selekcijima sa kontinenta.
Selektor je Cesar Farias, 48-godišnji trener iz Venecuele koji je do sada vodio dosta klubova u Venecueli i Boliviji, baš kao i selekcije ove dve države. On je 2011-te po prvi put u istoriji predvodio selekciju Venecuele do polufinala i to mu je što se tiče reprezentacija najveći uspeh u trenerskoj karijeri.
Što se tiče tima, dosta podmlađena selekcija u odnosu na neke prethodne godine kada smo imali priliku da vidimo i neke igrače preko 40 godina, ali i dalje glavnu reče vode veterani, to su golman Carlos Lampe, kao i dvojica najboljih igrača tima, napadači Marcelo Moreno iz Kruzeira (strelac 24 gola za nacionalni tim) i Juan Carlos Arce. Zanimljivo deluje činjenica da će za selekciju debitovati 18-godišnji napadač italijanskog Spala – Jaume Cuéllar, a tu je i veznjak i švajcarskog Serveta – Boris Céspedes, igrač koji je igrao za mlađe selekcije Švajcarske.
Ono što bi moglo da zanima kladioničare to je činjenica da je na prethodnih 13 mečeva Bolivije prolazila igra 3+, a dosta često videli smo i prolazak igre GG&3+.
Što se stila igre tiče, Bolivija je po tehničkom kvalitetu igrača definitivno najslabiji tim na kontinentu što pokazuju i statistike poseda lopte. Oni pre svega teže da što pre raščiste gužvu pred svojim golom i pasom eksploatišu prazan prostor koji se pojavi u linijama protivnika, cilj je da iz bilo koje pozicije loptu pošalju ka svojima napadačima koji su i najbolji igrači tima, vrlo često ćemo videti ubacivanja sa boka koja će biti pasevi od 40 i 50m, retko ćemo videti Boliviju u pozicionom napadu, naročito jer nemaju kreativnog veznog igrača koji može da koristi centralni deo terena na pravi način.
