Čak 15 puta (1916, 1917, 1920, 1923, 1924, 1926, 1935, 1942, 1956, 1959 (E), 1967, 1983, 1987, 1995, 2011) selekcija Urugvaja osvajala je titulu prvaka Južne Amerike, poslednju 2011. godine. Zaista impresivni podaci za državu koja ima tek nešto preko 3.5 miliona stanovnika.
Na ovogodišnje takmičenje takođe dolaze sa željom da stignu što dalje, možda i povrate titulu koju nisu osvojili sada već 10 godina. Sastav tima je izuzetan i čine ga igrači iz najboljih evropskih liga, pojačani uz najbolje igrače koje igraju širom Južne Amerike, ali i za dva najbolja urugvajska kluba Penjarol i Nacional. Odbrana deluje sjajno sa Gimenezom iz Atletico Madrida, Godinom iz Kaljarija, Kaseresom iz Fiorentine i Araujom iz Barselone, ništa lošije ne deluje ni vezni red, jer takođe ima puno imena poznatih evropskim ljubiteljima fudbala. Tu su Vecino iz Intera, Bentankur iz Juventusa, Toreira iz Atletiko Madrida, Valverde iz Reala, Nandez iz Kaljarija, ali i jedan od najboljih igrača argentinskog Rivera – De la Cruz. U napadu, pored Luisa Suareza, takođe ima nekoliko zanimljivih imena poput mladog napadača Penjarola – Facunda Torresa, koji bi mogao da bude novi izdanak među napadačima Urugvaja. Za sada je sigurno da nećemo videti Nuneza iz Benfike, kao i Stuania iz Girone, ali su na spisku Maxi Gomez iz Valensije i Edinson Cavani, kojih nije bilo u kvalifikacionim mečevima za odlazak na SP početkom juna, čime je napad dobio još više na ubojitosti.
Selekciju i dalje predvodio legendarni 74-godišnji Oscar Tabarez, čovek za koga se vežu najveći uspesi u modernoj istoriji Urugvaja. On je na klupi selekcije od 2006-te godine i do sada je predvodio ekipu na 180 mečeva, ima 90 pobeda, 44 remija i 46 poraza.
Što se tiče stila igre Urugvaj je poznat po tome da poseduje sjajan defanzivni blok i izuzetnu tranziciju u igri po čemu su verovatno i najbolji na čitavom turniru. Kada osvoje posed teže da što brže kroz pas, prenesu loptu na bok i ostvare centaršuteve ka dvojici napadača koji svojim sjajnim kretnjama pokušavaju da ugroze rivala. Veliki broj ofanzivnih duela pokazuje da je cilj igre dovesti loptu što pre ka napred, a ne igrati kroz pas i držati posed lopte. Vrlo retko ćemo videti centralne igrače da koriste poluprostore i ubacuju se iz drugog plana, pa će lopta često, kada dođe na bok, ići ili ka napadačima koji se kreću ka ovim igračima ili unazad, što još jednom govori o striktnom pozicioniranju i pre svega ka defanzivnoj orjentisanosti tima.
