Zaigrati u NBA ligi uopšte nije lako, osim napornog rada potrebna je i velika doza samopouzdanja koju igrači nose sa sobom. Jedan momak je proveo 4 godine na Univerzitetu Wichita da bi danas igrao u najpoznatijoj areni na svetu – Madison Square Gardenu.
Kako je sezona odmicala i kako su se šanse New Yorka smanjivale za ulazak u Plejof, Ron Baker je dobijao šansu da igra. Dvadesetčetvorogodišnji plejmejker je iznenadio mnoge svojim igrama koje doduše nisu na All-Star nivou, ali jesu dovoljne da se publika u MSG podigne na noge i aplaudira svakom naporu koji ulaže Baker ne bi li ponosno nosio dres Knicksa.
„Ron je takmičar. Uvek je na pravom mestu u pravo vreme. Ako treba da pomaže odbrani – tamo je, ako treba da skoči da dohvati loptu – to će i uraditi. On se ne boji ničega, veoma je siguran“ – izjavio je trener Jeff Hornacek.
Baker koji nije draftovan nakon što je završio studije, potpisao je ugovor sa Knicksima pred početak Letnje lige i bio solidan sa 10,7 poena i 3,4 asistencije. Ali njegova volja da žrtvuje telo kako u odbrani tako i u napadu, istisnula je na primer jednog Brandon Jenningsa iz njegovih minuta kao rezervi u Knicskima.
Baker je možda odigrao samo 44 utakmice od 72 u ovoj sezoni, ali svaki put je pružio maksimum na terenu.
Baker potiče iz farmerske porodice i malog grada koji broji 20ak hiljada ljudi, ali to ga nije sprečilo da uspe na velikoj sceni. U srednjoj školi je bio mali i mršav, dok je na koledžu osvajao simpatije kako košarkaške javnosti, tako i osoba suprotnog pola.
Kada je prvih par puta parkirao kola dolazivši na utakmici u MSG halu, čovek iz parking servisa nije verovao da je on košarkaš i proveravao mu je ličnu kartu. Ali posle odličnih partija u dresu Knicksa, i luksuznih kola u kojima dolazi, više nema tih problema.
Baker uvek dolazi na dan utakmice pre svih u Arenu i vežba svoje poteze i možda je zbog toga obožavan među publikom. Ne obožavaju ga kao Jeremy Lina, jer još uvek nije pokazao takve partije, ali dovoljno ga vole da skandiraju M-V-P.
