PRVI DEO o nastanku SVETSKOG PRVENSTVA bio je dosta čitan, kao i njegov nastavak od pre par dana DRUGI DEO. Potom smo se vratili u 1930-tu godinu i Mundijal u Urugvaju, gde je po prvi put igrala i reprezentacija Jugoslavije, sledeće prvenstvo koje vam predstavljamo odigralo se u Italiji 1934-te godine!
Na drugom Svetskom prvenstvu videli smo mnogo jači turnir nego što je to bio slučaj samo četri godine pre, jer se Evropu predstavljalo čak 12 timova, naspram svega 4 na prvom takmičenju. Po prvi put su odigrane i kvalifikacije u kojima nažalost selekcija Jugoslavije nije uspela da zauzme ni prvo ni drugo mesto koje su vodile na Mundijal, ispred su ostale Švajcarska i Rumunija, iako je ostalo zabeležno da je u odlučujućem meču sa Rumunima u Bukureštu (2:1 za domaćina), Jugoslavija pored gola pogodila 5 puta stativu.
Ono što je obeležilo dešavanja na Mundijalu po nekim dopisnicima iz tog vremena bilo je ponašanje tadašnjeg vlastodršca u Italiji, Benita Musolinija koji je dosta uticao na izbor sudija na takmičenju, a često je koristio svaku priliku da promoviše fašizam, tada vladajuću ideologiju.
Što se tiče samog takmičenja, za učešće je bilo zainteresovano 32 zemalje, tako da se kroz kvalifikacije moralo doći do cifre od 16 selekcija. Na turniru se po prvi put pojavila selekcija iz Afrike, bio je to Egipat. Čak osam stadiona ugostilo je selekcije koje su igrale na II Svetskom prvenstvu (Bolonja, Torino, Trst, Napulj, Rim, Milano, Firenca i Đenova). Selekcija svetskih prvaka – Urugvaja odbila je da učestvuje iz razlog što su želeli da sačuvaju svoj stečeni status, a i da bi ponizili Italijane koji nisu hteli da dođu na njihov teren na prvi šampionat.
Sistem takmičenja bio je takav da su postojale povlašćene selekcije koje su bile povlašćene i nisu se mogle sastati u prvom kolu (svi mečevi bili su eliminacioni), to su bile selekcije Argentine, Brazila, Nemačke, Italije, Holandije, Austrije, Čehoslovačke i Mađarske. Igralo se 90.minuta, posle čega bi u slučaju nerešnog rezultat bilo odigrano još dva perioda po 15 minuta, a ukoliko bi i tada bilo nerešno, meč se igrao ponovo sutradan.
Upravo to se desilo u 1/4 finalu takmičenja gde se domaćin Italija sastala sa tada odličnom Španijom, meč se igrao 31.maja, a posle dva odigrana produžetka završen je 1:1. Tim Italije tada je bio pojačan sa nekoliko momaka iz Argentine, poreklom iz Italije, a napad tima sa Meacom, Skijafinom, Orasijem je bio izuzetno opasan, međutim sa druge strane prepreka im je bio jedan od najboljih golmana ikada, legendardni Rikardo Zamora. Sutradan 1.juna morali su da igraju ponovljen meč na kojem su Španci zamenili čak 7 igrača zbog iscrpljenosti, dok je kod Italijana bilo zamenjeno četri igrača. Golman Zamora nije bio u sastavu zbog povrede, a da nesreća po Italiju bude veća, Boš se povredio početkom utakmice, a tadašnja pravila nisu dozvoljavala zamene igrača u toku meča. Odlučujući gol postigao je Meaca na centaršut Orasija što je bilo dovoljno za plasman u polufinale.
Pored ova dva tima, fenomenalne timove imali su i Austrija, tim pod vođstvom Hugo Majzla- tzv ,,vunder-tim“ ređao je pobede na 13 mečeva nije zabeležio poraz (8 pobeda i 5 poraza) i to sve protiv jakih timova, a odlična je bila i Čehoslovačka sa sjajnim František Planičkom na golu.
U polufinalnim mečevima, selekcija Italije slavila je protiv Austrije 1:0, iako mnogi smatraju zaslugom sudije koji nije podigao ofsajd, dok je Čehoslovačka savladala Nemačku sa 3:1, het-trikom Nejedlija.
FINALE prvenstva odigralo se u Rimu, a pred takmičenje su igrači oba tima zasipani poklonima i telegramima sa svih strana, a posebnu pažnju tim Italije je imao od Benita Musolinija koji je posmatrao svaki meč. U prvom poluvremenu meča dominirali su golmani Kombi i Planička, pa je rezultat bio 0:0, u drugom delu igre najpre je povela Čehoslovačka 1:0, golom Puca, koji je neposredno pre gola bio van terana zbog povrede, ali je po ulasku u igru odmah postigao gol. Usledio je nalet Italijana, koji su golovima Vaita, Feraria i Orsia preokrenuli i slavili prvu titulu prvaka sveta!
Detalji sa meča:
