PRVI DEO o nastanku SVETSKOG PRVENSTVA bio je dosta čitan, kao i njegov nastavak od pre par dana DRUGI DEO. Potom smo se vratili u 1930-tu godinu i Mundijal u Urugvaju, gde je po prvi put igrala i reprezentacija Jugoslavije, sledeće prvenstvo koje smo vam predstavili odigralo se u Italiji 1934-te godine, potom je došao na red SP 1938. u Francuskoj koje se odigralu u predvoriju svetskog rata, danas prvi posleratni šampionat u Brazilu 1950-te:
Po završetku Drugog Svetskog rata, prvo takmičenje fudbalskih selekcija odigrano je 1950-te godine u Brazilu, koji je bio jedan od glavnih kandidata i za organizaciju prvenstva 1942. koje je otkazano i dobro poznatih razloga. Selekcija Jugoslavija vratila se na najveću smotru posle 20 godina, a ovog puta nisu išli brodom već su putovali 32 sata avionom do Rio de Ženeira. Jedina selekcija koja je putovala brodom bila je selekcija Italije kojoj je u sećanju ostala avionska nesreća u kojoj je poginula cela selekcija 1949-te, kod Torina. Po prvi put kvalifiakcije nisu morali da igraju važeći svetski prvak Italija i domaćin Brazil.
Engleska selekcija takođe se po prvi put prijavila za učešće na takmičenju (do 1950-te smatrali su sebe najjačom selekcijom sveta sa kojom bi posle svetskog šampionata trebalo da igraju osvajači takmičenja kako bi se stvarno videlo ko je najjači).
Umesto previđenih 16 zemalja, FIFA nije uspela da nađe zamene za Škotsku, Tursku i Indiju koje su odustale od takmičenja, pa se prvenstvo odigralo sa svega 13 selekcija. Ekipe su podeljene u četri grupe, gde su pobednici svih grupa ponovo formirale jednu grupu gde je svako igrao sa svakim, a pobednik je ujedno bio i prvak sveta.
Nadmeni Englezi doživeli su dva poraza u grupi od Španije 1:0 i od SAD-a 1:0, dok su savladali Čile 2:0. Mediji u Engleskoj optužili su organizatore da su umešali svoje prste u ovo, ali mnogi hroničari tog vremena smatraju da su Englezi ,,zasluženo“ prošli ovako, kako su prošli. Još jedno iznenađenje priredila je selekcija Švedske kada je savladala Italiju 3:2 i do kraja prošla u finalnu grupu, mada je Švedska tada bila važeći osvajač zlatne medalje sa Olimpijskih igara 1948.godine. Jugoslavija je ispala iz grupe sa domaćinom Brazilom, Švajcarskom i Meksikom, iako je ostvarila dve ubedljive pobede nad Švajcarskom 3:0 i nad Meksikom 4:1.
U finalnoj grupi, Brazil je najpre lako savladao Švedsku 7:1 i Španiju 6:1, dok je Urugvaj zabeležio pobedu nad Švedskom 3:2, uz remi sa Španijom 2:2. Odlučujuća utakmica igrala se na ,,Marakani“, poveo je Brazil da bi do kraja meča Urugvaj preokrenuo uz sjajnu taktičku postavku i defanzivnu igru celog tima. Ovom pobedom Urugvaj je osvojio drugu po redu titulu prvaka sveta.
O finalnom meču postoje različiti podaci o broju gledalaca koji su prisustovali, a oni se kreću od 170.000 do 190.000 ljudi.
Posle meča, revoltirani navijači Brazila napravili su haos u Rio da Ženeiru, a ima podataka da je nekoliko ljudi i nastradalo. Ukupno je postignuto 88 golova na 22 meča, a najbolji strelac šampionata bio je brazilac Ademir sa 8 golova. Selekcija Švedske završila je kao treća na takmičenju.
