Vaterpolisti Crvene zvezde, Radničkog i Novog Beograda ove sezone predstavljaju Srbiju u Ligi šampiona i to je prvi put da zemlja olimpijskih šampiona ima tri predstavnika u elitnom evropskom takmičenju. U prethodne dve sezone Srbija nije imala predstavnika u Ligi šampiona, dok su pre toga grupnu fazu povremeno igrali večiti rivali, Zvezda i Partizan.
Međutim, u prethodne dve godine situacija u domaćem vaterpolu je bolja, Vaterpolo savez Srbije je bez dugovanja, država je pomogla svim klubovima, a veliki broj igrača se vratio u zemlju.
Više o tome u intervjuu za Danas govorio je selektor Srbije i bivši trener Crvene zvezde, Dejan Savić.
– Da mi je neko pre tri godine najavio tak nešto ne bih mu poverovao, jer je delovalo kao nemoguća misija. Samo sam se nadao da će doći jedan tako velik dan za srpski klupski vaterpolo. Zbog zajedničke ideje našeg Olimpijskog komiteta i Saveza da se određeni broj reprezentativaca vrati u zemlju – kaže Savić.
Novi Beograd će sigurno biti učesnik finalnog turnira, pošto je domaćin završnog turnira, ali postoji šansa da na fajnal-ejtu zaigraju i Crvena zvezda, odnosno Radnički.
– Daleko je sunce, što se kaže, ko zna šta sve može da se (ne)desi narednih meseci, ali apsolutno ne smatram tako nešto neizvodljivim. Radnički ima „zanimljive“ protivnike u svojoj grupi, Zvezda određenu šansu u njenoj… Hajde da se poslužim meteorološkim terminima – trenutna prognoza je oblačno vreme, ali u ovom trenutku ne možemo da znamo da li će iz tih oblaka pasti kiša ili će se probiti sunce iza njih. Za sada je najvažnije da imamo učesnika Lige šampiona više nego drugi i da će, tako napravljeni i ambiciozni, jako podići kvalitet i konkurentnost našeg prvenstva, odnosno stabilizovati vaterpolo u Srbiji. Ovo je praznik za naš sport.
Na pitanje da li će Novi Beograd lako doći do domaćih trofeja, Savić kaže:
– Novi Beograd ima sjajan tim na papiru, praćen ogromnim očekivanja samog kluba ali i okoline. Samo, pogrešno bi bilo unapred ga proglašavati šampionom, što zbog njega samog što zbog ostalih ekipa. Umesto da se žuri sa prognozama i pravi pritisak na igrače i trenera treba ih ostaviti na miru, jer oni sami i, uprava kluba najbolje znaju šta žele i sa kakvim problemima bi se mogli susresti, odnosno šta im valja činiti. Takođe, ne smeju se potceniti odličan sastav Radničkog, izuzetan tim Partizana, pa ni Šabac, Vojvodina, Valis…
Svi se sećaju izjave Andrije Prlainovića posle osvojene zlatne medalje u Riju, kada je rekao da je situacija u domaćim klubovima jako loša i da medalje nisu rezultat sistemskog ulaganja. Situacija se značajno promenila u prethodnim godinama.
– Ne mislim da je ta čuvena Prlainovićeva izjava bila okidač za kasnija događanja, jer je u tom trenutku, sa puno strana, pogrešno shvaćena. Jer, to nije bila kritika već, kao što ste primetili, apel čoveka pozvanog da komentariše takve stvari. Tek posle nekog vremena je država pritekla u pomoć sportu, između ostalog i vaterpolu, zato što je taj segment društva prepoznat kao nacionalno blago, a reprezentacije kao njeni istinski ambasadori u svetu. Zahvalni smo na podršci, bez njenih ulaganja ne bi bilo moguće napraviti veliki pomak o kom vi i ja sada pričamo. U tom smislu imam potrebu opet da podvučem vrlo aktivnu ulogu OKS i VSS u tom procesu renesanse, kako ga nazivate, šteta samo što je pandemija korona virusa usporila realizaciju nekih stvari. Tako sada stoje stvari, a ja bih voleo da se ne vraćamo na staro. Za dugoročne efekte potrebno je više od tri godine kontinuirane finansijske potpore. Postoji bojazan da bi da bi opšti boljitak mogao biti jednokratan, a u tom slučaju ne bi bilo moguće dostići krajnji cilj – stabilizaciju vaterpola i bolju infrastrukturu.
Saviću mnogo znači što su gotovo svi reprezentativci sada u zemlji.
– To je izuzetna stvar. Ranijih godina bili smo hendikepirani u odnosu na naše najveće rivale u borbi za titule, pošto nam je 95 odsto A reprezentativaca bilo u inostranstvu, pa nismo mogli da ih okupljamo na vikend pripremama u takmičarskim pauzama. Sada kada mi ih je toliko „pred nosom“ imao bih prostora za česte mini pripreme, mnogo pre 3. januara kada ću prvi put okupiti posle Igara u Tokiju, da LEN nije smislio katastrofalan kalendar takmičenja. Moderan sport se sveo na „hleba, igara i krvi“, ali ovo što se radi vaterpolistima nema nigde. Samo mi imamo završni turnir sa osam ekipa od 16 učesnika! Samo kod nas je nagrada za evropsku titulu (50.000 evra) višestruko manja od klupskih troškova učešća (150 hiljada)! Samo kod nas LEN traži organizatorima većih događaja da svoje bazene brendiraju njihovim sponzorima! Samo kod nas se nema pristupa zaradi od ulaznica i TV prava! Igrači se ništa ne pitaju, još nemaju zadravstveno osiguranje u slučaju povrede i pauze, a zarađuju nepojmljivo manje od fudbalera, košarkaša…! U takvoj situaciji, Mandić i Jakšić iz Novog Beograda imaju „sreću“ da igraju „samo“ 11 utakmica sledećeg meseca, a ne još dve Svetske lige sa reprezentacijom.
Na pitanje ko bi mogao više da profitira od ovako podignutog kvaliteta SLS, klubovi ili mladi igrači, projektovani za A selekciju, Savić odgovara:
– Teško pitanje i težak odgovor. Klubovi ne mogu finansijski da profitiraju, ali mladi igrači mogu da uče uz svoje vrsne kolege i stiču iskustvo u jakim utakmicama. Međutim, treneri nemaju vremena da rade sa njima koliko bi voleli, baš zbog onog zgusnutog rasporeda. Jedina pozitivnost u toj opštoj LEN i FINA negativnosti je to što će selekcije biti na okupu od 1. aprila do 31. maja, zbog toga što na proleće imamo prvenstvo Evrope a na krajem leta Svetsko, pa će treneri moći tada više da im se posvete.
Za kraj, Savić je rekao da se često čuje sa igračima koji su ovog leta završili reprezentativnu karijeru:
– Dani prođu, ali ne i sedmice. Svi smo u kontaktu, samo sada kao prijatelji i bivši saradnici. Prošlo je vreme suza i opraštanja, svako se vratio svom poslu – rezimira Savić, a prenosi Danas.
Izvor: Vaterpolo vesti
