Crno-beli nisu u 165. derbiju uspeli da dođu do pobede i da time ostvare, za srpske prilike ogromnih „+5“ na čelu tabele. Vodili smo punih 47 minuta (od 36. do 83. minuta), ali se večiti rival po četvrti put u poslednjih pet godina (nakon decembra 2017, jeseni 2018. i jeseni 2020. godine) izvukao na našem stadionu – na sličan način kao i svaki put pre toga, u samom finišu utakmice.

Slučajni prolaznik kroz restriktivni prostor u Humskoj, onaj ko ni na koji način nije ispratio 165. večiti derbi, ruku bi stavio u vatru da je Crvena zvezda pobedila. Tako su izgledali i tako su se ponašali akteri oba tima, igrači i treneri, posle utakmice. To dovoljno govori o tome ko je ispustio pobedu i ko ima razloga da žali.

Partizan je, da budemo iskreni, loše ušao u utakmicu. Prvih 25-30 minuta nije ličio na sebe i detaljna analiza stručnog štaba koja je usledila još sinoć će morati da pruži odgovor zašto je to bilo tako. Rival je u tom periodu imao dve lepe šanse i sreća da nije došao i do vođstva. Nakon toga su crno-beli krenuli da se dižu, u 36. minutu su nakon sjajnog udarca Natha došli i do vođstva od 1:0, a onda su u preostalih desetak minuta do poluvremena lako mogli i da dupliraju prednost da je Jović ili sam šutirao iz izgledne pozicije, ili da je makar bio precizniji u pasu ka Rikardu u srcu peterca Crvene zvezde. U drugom poluvremenu smo gledali mnogo bolji i konkretniji Partizan, tim koji je u svemu nadvisio Crvenu zvezdu osim u posedu lopte (koji baš i nije previše bitan u modernom fudbalu). Odličan udarac glavom Vujačića ali pravo u golmana gostiju, poništen gol Rikarda (vratićemo se sudiji kasnije u tekstu), zatim jedna dobra i jedna ogromna šansa Rikarda, izgledna pozicija i šut Meniga, sjajna solo akcija Terzića – sve to u drugom poluvremenu nije, nažalost, donelo drugi pogodak i sigurnu pobedu našem timu. Umesto toga, desilo se ono što se „milion“ puta desilo i dešavaće se u fudbalu – kazna za promašaje i izjednačenje gostiju u 83. minutu, nakon prve njihove ozbiljnije situacije u našem šesnaestercu u drugom poluvremenu. Velika šteta za ekipu Partizana koja je, ako obuhvatimo sve ono što se dešavalo u 165. večitom derbiju, sigurno bila bliža osvajanju sva tri boda.

Da se vratimo sudiji utakmice, Milošu Simoviću. Odsudio je utakmicu generalno dobro, što je, vrlo sportski u za sebe teškom momentu (ipak je Partizan ispustio u finišu dva od tri boda, a najveći rival je osvojio bod), u mikrofon izgovorio i trener Stanojević. Što se tiče situacije u 49. minutu kada je poništen gol Rikarda (da, on je zaista poništen, jer smo pažljivim gledanjem snimka utvrdili da je zvižduk usledio nakon što je lopta posle udarca Rikarda prešla gol liniju) – ne znamo šta da kažemo. Bilo je izvesnog, zaista minimalnog kontakta između Uroševića i Rodića, on je presudio da je to faul, uključio se potom i VAR i potvrdio da je kontakta bilo i to je u takvim situacijama dovoljno da se prihvati inicijalna sudijska odluka. Veoma je upitno da li bi se ovakav neki duel na sredini terena sankcionisao kao prekršaj, posebno ako se zna da je sudija Simović juče u puno navrata, pre ali i posle tog 49. minuta, puštao jaču duel igru (što je pohvalno), nije prekidao i „seckao“ igru za svaki kontakt. Upravo zbog toga ostaje pomalo gorak utisak da je u tom 49. minutu sudija naglo promenio kriterijum, po nama itekako vođen činjenicom gde i kad se taj kontakt desio i šta je imao kao posledicu. Videli smo potom u 83. minutu, u akciji gostiju koja je par sekundi kasnije rezultirala izjednačenjem, kontakt Vujačića i jednog igrača Crvene zvezde, tu je takođe po kriterijumu iz 49. minuta mogao inicijalno da se svira faul, ali je to izostalo…

Partizan, ipak, ne sme previše da očajava zbog ispuštena dva boda u derbiju. Raspored u naredne dve sedmice to jednostavno ne dozvoljava:

četvrtak, 23.09: Mladost – Partizan
nedelja, 26.09: Partizan – Spartak
četvrtak, 30.09: Partizan – Flora Talin
nedelja, 03.10: Napredak – Partizan

Ovo su sve ozbiljna iskušenja koja su pred crno-belima do nove reprezentativne pauze. Lučani su nezgodna destinacija za gostovanje i loš položaj Mladosti ne sme da zavara, tim pre što su u prethodnom kolu oni slavili na gostovanju Proleteru, a i bez toga su kvalitetniji nego što to njihov položaj na tabeli govori. Subotički Spartak je sigurno među 5-6 najkvalitetnijih ekipa u ligi, a pravio je i u prošlosti dosta problema crno-belima, čak i u Humskoj gde će se i ove jeseni igrati. O Kruševcu da ne govorimo – to je za Partizan, već godinama, tradicionalno neprijatno gostovanje, uz Novi Sad i Novi Pazar (koji su ovog leta već uspešno prebrođeni) sigurno najneprijatnije. Sve ovo zahteva od crno-belih momentalni i maksimalni fokus na predstojeća iskušenja, kako bi se i na narednu reprezentativnu pauzu početkom oktobra otišlo kao lider na tabeli. Bude li tako, neće ovaj remi od sinoć ni približno toliko boleti kao što je to činio sinoć i verovatno i ovog jutra.

Na kraju, moramo i mi poput trenera Stanojevića da apostrofiramo na ovom mestu Partizanovu publiku juče. Činila je naravno većinu na stadionu, kao uostalom i puno puta ranije u istoriji derbija u Humskoj, a pokazala je i juče svu svoju privrženost timu. Dve cele tribine („jug“ i „istok“) i barem 70% tribine „zapad“ su bodrile ekipu od početka do kraja, a na kraju je naša ekipa ispraćena aplauzima sa terena iako su i jedni i drugi (igrači i navijači) bili potišteni remijem, gotovo kao da smo izgubili derbi. Sve čestitke Partizanovoj publici na ovakvom ponašanju na derbiju. Takvi privrženi navijači mogu i moraju biti dodatni motiv treneru Stanojeviću i njegovim momcima da u sve 4 naredne utakmice do pauze budu pravi i na oba takmičarska fronta (prvenstvo i Evropa) zabeleže maksimalne rezultatske uspehe. Odemo li na pauzu kao lider na prvenstvenoj tabeli i kao klub koji posle dva kola u grupi UEFA Lige konferencija ima maksimalan bodovni učinak, to će biti ogroman podstrek za dalje.

Vlada Ćujić

Izvor: FK Partizan