Ovo je jedna od zanimljivijih grupa na ovogodišnjem Afričkom kupu Nacija, pored domaće selekcije Obale Slonovače koja je automatski postavljena na mesto A1, u grupi su još jedan afrički velikan Nigerija, potom Ekvatorijalna Gvineja i potencijalno jedno od mogućih iznenađenja takmičenja selekcija Gvineje Bisao.
Selekcija Obale Slonovače imaće odličnu priliku da pred svojim navijačima opravda ulogu favorita i pokuša ponovo da dođe do titule prvaka kontinenta, koju su osvajali 2 puta (1992 i 2015.godine). Selektor je francuz Jean-Louis Gasset, koji je do sada ostvario 9 pobede, 3 remija i 2 poraza na klupi ,,slonova“ pa se može reći da je opravdao dato poverenje.
Što se tiče tima, verovatno je pozicija golmana sa Fofanom koji nastupa za Anže, najslabija u timu, odbrana generalno ne izgleda loše, desni bok sa Aurierom, igračem Notingem Foresta, tu je i njegov timski kolega Boly, Evan Ndinka iz Rome i Hasan Kamara iz Udinezea, tu je i mladi Odilon Kossounou iz Levekuzena, a vredi spomenuti i Bejlija iz Bešiktaša, nekadašnjeg igrača Mančester Junajteda. Vezni red deluje takođe zanimljivo Seko Fofana iz Al Nasr-a, jedan od najtraženijih defanzivnih veznih u Evropi prošlog leta, potom Seri iz Hala i Frenk Kesi, garancija su da vezni red može da prikaže jako dobre partije, dok na bočnim pozicijama, imamo mik mladih i iskusnih igrača, tu su Maks Gradel, koji sa 106 mečeva ima dosta reprezentativnog iskustva, tu je i Boga, Sangare, kao i mladi Adingara koji je sledeći veliki projekat Brajtona.
U napadu takođe jako dobar izbor, spomenućemo jednog od najtalentovanijih napadač Evrope, Karima Konatea iz Salzburga, tu je Kouamé iz Fiorentine, potom Sébastien Haller iz Dortumunda, kao i Maxwel Cornet iz Vest Hema, ali i sjajni Vilfred Zaha koji može da zaigra na više različitih pozicija.
REZIME: Jako zanimljiv tim gde bi mogli da vidimo zaista eksploziju nekih mladih igrača koji će biti maksimalno motivisani pred svojim navijačima, lično najviše očekujem od dvojca Konate – Adingara, a ukoliko svi budu na maksimalnom nivou vidim ovaj tim u top 4 tima na ovom prvenstvu.
Uvek su favoriti pre svega zbog svog sjajnog napadačkog potencijala, ali Nigerija od 2013-e kada je osvojila poslednju od tri titule prvaka kontinenta, nema rezultat koji bi zadovoljio navijače o ovoj bogatoj zapadno afričkoj državi. Ni novi selektor José Peseiro nije doneo ubeljive igre koje su se očekivale, pa ostaje da se vidi da li će uspeti to da uradi do šampionata i uspeti da svoj neosporno kvalitetan ofanzivan deo tima napravi u mašinu za golove.
Tim je dosta neizbalansiran kada pričamo o kvalitetu, kao i kod domaćina, pozicija golmana je veliki problem jer Uzoho koji brani na Kipru svakako ne spada u red golmana kojima možete verovati za najviše domete, defanzivna linija deluje nešto bolje iako je primila najamnje gol na šest od poslednjih sedam utakmica, jedini put kada nije bilo je to protiv Sao Tome i Principea. Okosnica ovog dela tima Semi Ajayi iz WBA, Calvin Bassey iz Fulama, Bright Osayi-Samuel iz Fenera, dok je ostatak igrača u ovom delu tima iz timova poput Boaviste, Kasimpase, Empolija. U veznom redu nedostaje kreativan vezni igrač, trakača ima puno, igrača koji igraju defanzivu na dobrom nivou, ali kreacija i prenos lopte nije ono čemu su vični što govori i podatak da Iwobi koji nije klasičan vezni igrač, često igra na toj poziciji i to dosta daleko od gola rivala. Ndidi iz Lestera, Aribo iz Sautemptona i Onjeka iz Brentforda svakako da imaju kvalitet. Najveći kvalitet svakako tim ima u napadu, spomenućemo pre svega igrača koji je na 28 nastupa za selekciju postigao 20 golova Victor Osimhena iz Napolija, Victor Boniface iz Levekuzena, Kelechi Iheanacho iz Lestera, Terem Moffi iz Nice, Samuel Chukwueze iz Milana i Ademola Lookman iz Atalante.
REZIME: Ukoliko bi se pogledao samo napad tima, verovatno je najbolji na šampionatu, ono što je problem jeste činjenica da ostatak tima nije ni blizu na tom kvalitetu, sa velikim znakom pitanja na golu, tako da će od mnogo faktora zavisiti rezultat ove selekcije, dovoljno je reći da u poslednja dva meča kvalifikacija za Svetsko prvenstvo nisu savladali slabašni Lesoto i ekipu Zimbabvea, pa prema tome, možda vidimo i jedno od najneprijatnijih iznenađenja na prvenstvu.
Ekvatorijalna Gvineja je na vrlo često u prošlosti bila tim ,,ubica favorita“, a to su na svojoj koži osetili najbolje Alžirci koje su dobili u grupi i na taj način uz pobedu nad Sijera Leonom prošli na megdan Maliju koji su izbacili na penale, da bi potom ispali od kasnijeg šampiona ekipe Senegala. Tim koji je poznat po jako disciplinovanoj igri sa jako malo golova, a koga sa klupe predvodi lokalni trener Juan Micha, može samopouzdanje vući i iz činjenice da nemaju poraz u 2023-oj godini i nekoliko jako zanimljivih pobeda, kao u meču sa Tunisom na primer.
Što se tiče tima, to je sastav koji se ne menja puno i često, golman je sjajni Jesús Owono iz Alavesa, koji je briljirao na prošlom prvenstvu sa samo 20 godina. Odbrana će biti u potpuno istom sastavu kao i na prošlom šampionatu, Ndong, Akapo, Nsue, Coco, Orozco, ne previše poznatih imena, ali uigrana i čvrsta odbrana koja neće primati olako golove. U veznom redu glavnu reč će voditi Pablo Ganet, a tu su i Miranda, Bikoro i Salvador, sve igrači koji igraju u Evropi, osim Bikoroa, koji je član Eseprance u Tunisu. Napad leži u potpunosti na leđima legendarnog Emilio Nsue-a, koji je i kapiten tima.
REZIME: Bilo koja selekcija koja bude ušla sa podcenjivanjem protiv ove selekcije vrlo verovatno da neće proći dobro, postoji jasna struktura u igri, a svakako ne očekujemo efikasne mečeve kada oni budu igrali, u zavisnosti od prvog meča protiv Nigerije, videćemo da li će moći da naprave ili ponove rezultat sa prošog takmičenja, za sada ih ipak vidimo da ispadaju u grupnoj fazi.
Jedna jako zanimljiva selekcija koja je na putu do ovog takmičenja savladala i protivnika iz grupe Nigeriju i to u gostima, tim koji je dobro sastavljen i vođen sa klupe i čiji igrači uglavnom igraju u evropskim ligama, kroz kvalifikacije je sa 4 pobede, 1 remijem i samo 1 minimanim porazom pokazao da na njih mora ozbiljno da se računa, naročito kada se mečevi igraju u subsaharskom delu Afrike. Trener tima je već skoro osam godina domaći stručnjak Baciro Cande, koji od 2001.godine do danas samo šest godina nije bio selektor nacionalnog tima.
Što se tiče tima, veliko iznenađenje je da na spisku nema dvojca iz francuskih klubova, Mama Baldea iz Liona i Mendesa iz Dižona, fale i iskusni Jorgiho i Piqueti, dosta važni igrači koij su nosili ofanzivan deo tima u kvalifikacijama. Na golu je Mendes iz grčke Kalamate, odbranu nosi Sori Mane iz Moreirensea, a tu su još i igrači iz francuskih, turskih i španskih klubova, a na spisku je i Edgar Ie koji je igrao za sve mlađe selekcije Portugala, a i jedan nezvaničan prijateljski meč za najbolju selekciju, u veznom redu igrači sa Kipra, Saudijske Arabije, Portugala, Švajcarske, Cassama i Alfa Semedo su igrači koji vode glavnu reč, dok u napadu ima najmanje reprezentativnog iskustva, sa 5 mečeva i 4 gola Zinho Gano iz Zulte Varegema je glavni igrač, dok su tu još Carlos Mednes Gomez iz Boltona koji ima jedan nastup, Ze Turbo iz ruskog Pari NN, kao i dva 19-godišnjeg igrača Dju iz Midtjilanda, Maricano iz Almerije.
REZIME: Jako zanimljiv tim koji je u kvalifikacijama pokazao da poseduje određeni kvalitet, izostanci Baldea, Jorginha i Piqueti deluju dosta ozibljno, ali i da mladi igrači koji će ih menjati imaju određeni kvalitet, protiv Nigerije su pokazli da mogu da igraju, sa Ekvatorijalnom Gvinejom su po kvalitetu tu negde, dok je možda najmanje realno očekivati bodove protiv domaćina. Sve u svemu očekujem da budu potencijalno iznenađenje turnira, ali uz dosta sreće i poklapanja, iako se u ovoj grupi pitaju dve najbolje selekcije po rejtingu.
