Još jedna grupa koja može da bude zanimljiva za praćenje, imamo Egipat koji je na svakom takmičenju favorizovan, tu je Gana koja uvek ima takmičarski nastrojen tim, uz Cape Verde i Mozambik koji će ipak ovde tražiti šansu iz drugog plana.
Egipat je sedmostruki šampion Afrike, ali sa poslednjom titulom iz 2010-e godine od koje je već prošlo 14 godina, a većina titula je i osvojena na domaćem terenu, uz jednu iz 1998 iz Burkine Faso, uz onu u Gabonu pedesetih godina prošlog veka, to su jedine dve kada je Egipat bio šampion van svog terena. Deluje da ni ova generacija nema taj potencijal da stigne do samog kraja takmičenja, jer osim Salaha koji je super zvezda čitavog turnira, nemaju još puno igrača koji igraju fudbal na najvišem nivou. Portugalski trener Rui Vitoria, pokazao je da može da sklopi jako dobar tim i za sada ima 11 pobeda, 1 remi i 1 poraz sa ovom selekcijom. Što se tiče internacionalaca u timu, pored Salaha, tu je i Trezege iz Trabzona, Mostafa Mohamed iz Nanta i Omar Marmoush iz Ajntraht Frankfurta, svi u navali tima, u veznom redu je Elneni iz Arsenala, dok je čitava odbrana iz egipatskih klubova, osim Hegazija iz saudijskog Al Itihada. Najveći broj igrača dolazi iz Zamaleka, Al Ahly-a i Pyramidsa.
REZIME: Finalisti sa prošlog šampionata Afrike i ovog puta mogu da stignu daleko, ali po nama je njihov maksimum polufinale ovog takmičenja i teško će da prebace to pre svega zbog činjenice da se mnogo oslanjaju na Salaha i da za bolji rezultat nedostaje više kvalitetnih igrača iz evro klubova
Moraće ,,crne zvezde“ mnogo bolje na kontinentalnim šampionatima kako bi povratili staru slavu i opravdali četiri titule prvaka Afrike, poslednju davne 1982.godine. Posle godina jako dobrih partija, šest prvenstava u rasponu od 2. do 4.mesta, poslednja dva su bila jako loša, a poslednje naročito kada su završili na 19.mestu. Ono što je dobro to je da je na klupi Chris Hughton, nekadašnji trener Brajtona, Notingem Foresta i Njukastla, pa je to nešto što je ozbiljan plus za selekciju Gane, iako za sada skor sa selekcijom samo 4-2-3. Što se tiče tima, golmanska pozicija ona je rezervisana za Oforija, golmana Orlando Piratsa, dok u odbrani postoji sasvim prostaj kvalitet Amartey iz Lestera, Djiku iz Fenerbahčea, Salisu iz Monaka, Odoi iz Klub Briža, kao i još nekoliko igrača iz evropskih klubova, vezni red poseduje neverovatnu agilnost i brzinu, ali i nedostatak kreacije, Kudus iz Vest Hema, Pantsil iz Genka, Idrisu iz Majorke, Ashimeru iz Anderlehta, Konigsdorffer iz HSV-a, kao i Bukari iz Crvene Zvezde. Napad je manje više isti kao i dosta unazad, tu su braća Ayew, potom Semenyo iz Bornmoutha i Inaki Williams iz Atletiko Bilbao-a. Veliki problem može da bude izostanak povređeno Partey-a iz Atletiko Madrida.
REZIME: Reprezentacija Gane je svakako tim koji niko ne sme olako shvatiti, ima dosta kvalitetnih individualaca, ali igre tima izostaju što se moglo videti i u porazu od Komora u kvalifikacijama za SP 1:0, deluje da je malo vreme da se kockice uspešno sklope pa je sve preko 1/4 finala veliko iznenađenje za ovu selekciju.
Tim koji je stigao najdalje do 1/4 finala na takmičenju održanom 2013-e uvek može da priredi određeno iznenađenje na takmičenjima jer je tim sastavljen od igrača sa bogatim internacionalnim iskustvom, uz vrlo često dosta igrača koji su obučavani i školovani u portugalskim klubovima. Domaći trener Bubista će predvoditi selekciju sa klupe, a njegovo iskustvo samo iz domaćih klubova može da bude veliki minus u sudaru sa iskusnijim i kvalitetnijim trenerima pre svega na klupama najjače dve selekcije. Početak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, doneo je dva solidna rezultata, remi u gostima sa Angolom 0:0 i pobeda u gostima na Esvatinijem 0:2, tako da na krilima solidnih rezultata na kraju godine možda mogu do neizvenosti u ovoj grupi. Golman tim je godinama iskusni Vozinha, trenutno golman slovačkog Trenčina. U odbrani Pico Lopes iz Šamroka, Tavares iz Bastie, Logan Costa iz Tuluza, Joao Correia iz Čavesa, dok u veznom redu ključ drže Patrik Andrade iz Karabaga, Monteiro iz San Jose-a, Fernandes iz Šerifa, Kevin Pina iz Krasnodara, dok u napadu imamo malo promena, iskusni Julio Tavares nije više u timu, dok je tu Ryan Mendes iz turskog Fatiha, Garry Rodriguesa iz Ankaragučua, Bebe iz Rajo Valjakana, Jovane Cabral iz Salernitane, Helio Varela iz Portimonensea.
REZIME: Ono što je sigurno jeste da imamo tim koji će biti jako tvrd orah za sve, defanzivno orjentisan i organizovan, ima tu dosta zanimljivih igrača, neki od njih imaju i veliko isksutvo sa ovakvih turnira, ali kao maksimum vidimo isto što i na prošlom turniru, a to je maksimalno treće mesto u ovoj grupi, a prolazak dalje će zavisiti od raspleta u ostalim grupama, svakako tim koji vredi gledati jer neće biti lak plen.
Tim Mozambika je jedan od timova koji je samim plasmanom na takmičenje već ostvario izvanredan rezultat, nikad nisu prošli grupnu fazu, a na do sada 12 odigranih mečeva na šampionatima ostvarili su samo 2 remija i 10 poraza. Domaći selektor Chiquinho Conde svakako nije neko od koga se može očekivati da to promeni. Što se tiče tima, golmani su svi iz domaćih klubova, pa tu ne postoji adekvatan kvalitet, od igrača koji ne igraju domaću ligu, treba istaći Mexera iz Badimspora i Ndovu iz Kajzer Čifsa u odbrani, kao i najpoznatijeg igrača tima Reinalda iz Atletiko Madrida. Vezni red osim Fon Fona iz Čavesa je u potpunosti iz domaće lige, dok u napadu imaju najveći kvalitet i sve igrače iz Evrope, tu su Clesio iz Honke, Witi iz Nacionala, Glido iz Kovilje, Geny Catamo iz Sportinga.
REZIME: Tim Mozambika je svakako najslabiji tim grupe, sve osim tri poraza je veliki rezultat za njih i iskreno ne vidim da mogu do povoljnog rezulatata ni protiv jednog tima iz grupe, pa će za njih posle tri meča biti i kraj takmičenja.
