Pred nama je 130. izdanje Rolan Garosa. Ovogodišnji Rolan Garos bi po mnogo čemu mogao biti istorijski. Da li će Rafael Nadal osvojiti turnir po 14. put i tako postati igrač sa najviše osvojenih grend slemova ? Da li će možda Novak Đoković osvojiti Rolan Garos po drugi put i tako postati jedini igrač u Open eri koji je svaki grend slem osvojio po dva puta. Da li će možda neko od nadolazećih zvezda skinuti „Veliku trojku“ sa trona? Ostaje nam samo da vidimo, a predstojeće dve nedelje će i te kako biti uzbudljive.
U ovom članku ćemo najaviti turnir i pokušati da ukažemo na koje tenisere treba obratiti pažnju. Držimo se isključivo muškog turnira, jer je ipak dosta pogodniji za klađenje.
Glavno pitanje glasi može li neko da pobedi Nadala na Šatrijeu u tri dobijena seta? Nadal je apsolutni vladar ovog turnira i samo dva puta se desilo da je izgubio na pariskoj šljaci. Sada već davne 2009. godine Robin Soderling je naneo prvi poraz Nadalu, i umnogome kasnije pomogao Rodžeru Federeru da osvoji svoj prvi i jedini trofej u Parizu. Drugi čovek koji je uspeo da dobije Nadala jeste Novak Đoković 2015. godine u četvrtfinalu.
Ako ćemo realno, Nadal nikada nije bio ranjiviji na šljaci. Generalno gledano ova sezona šljake je slaba za njegove standarde. Španac je osvojio „samo“ masters u Rimu i turnir u Barseloni, ali nisu toliko titule bitne koliko je uputna njegova igra. Nadal nesvojstveno za njega slabo ulazi u mečeve, i pod dva pruža mnogo šansi protivnicima za brejk. Sve počinje od servisa koji je ključ za njegovu igru. Ukoliko prvi servis ulazi kako treba, ne postoji igrač na planeti koji može da mu parira. U suprotnom, postoji nekoliko igrača koji bi mogli da mu naprave problem.
Šta je to tako specifično za Filip Šatrije, i zašto je toliko teško igrati protiv Nadala na njemu? Pre svega, dimenzije terena su upečaljive. Ovaj stadion ima najveće dimenzije terena i Nadal na njemu stiže bukvalno sve. Teren je dovoljno širok i ima dovoljno prostora za Nadala da iz svake pozicije vraća loptice. On se zabije 5-6 metara iza osnovne linije i spinovima čisti linije. Te lopte uglavnom dugo putuju što mu daje vremena da se vrati u teren, a zbog enormne količine spina te loptice padaju pred osnovnu liniju. Odskok od spina je neverovatan i protivnik po pravilu ne udara „čisto“ lopticu, što opet Nadalu daje vremena da se namesti na forhend. Taktika za njega je vrlo prosta, treba igrati što brže protiv njega i hvatati loptice u penjanju. Na taj način Nadal nema dovoljno vremena za udarce, ali to je vraški teško igrati u kontinuitetu 3-4 sata.
Glavni izazivači:
1) Novak Đoković
Prvi igrač koji je u stanju da dobije Nadala u Parizu jeste Novak Đoković. On je jedan od retkih kome je to u stvari i pošlo za rukom. Ni Đoković činjenica ne blista u poslednje vreme, ali onaj meč iz Rima je pokazao da diže formu. Sam Đoković je izjavio da su mu najbitniji grend slemovi, tako da sve njegove nastupa na ovim manjim turnirima treba uzeti sa dozom opreza u opticaj. Đoković je u toj trci sa Nadalom i Federerom i svaki grend slem je bitan.
Đoković u svojoj igri ima aspolutno sve da bi parirao Nadalu. Prva, i možda najbitnija stavka jeste glava. Kada neko naniže toliko pobeda na jednom turniru, čovek se zapita da li iko može da ga dobije. Đoković ima taj pravi pobednički stav, kao i sve elemente u igri za jedan egal meč. Jedina bojazan je fizička sprema, jer je opšte poznato da Đoković ume da kuburi sa kondicijom. U jednom maratonu na pet setova Nadal je sigurno u prednosti.
2) Stefanos Cicipas
Iako je bez ikakve sumnje Dominik Tim najbolji igrač na šljaci posle Nadala mi smo kao drugog izazivača izdojili Stefanosa Cicipasa. Mladi Grk ima sjajnu sezonu za sada i njegova karijera ide u pravom smeru. Do nedavno, Grku se zameralo kako nema nijednu veliku titulu u svoji vitrinama, ali onda je usledio završni masters u Londonu, a potom Monte Karlo.
Cicipas igra brutalno dobro i sa enormno velikom dozom samopouzdanja dolazi Pariz. Imao je i Nadala i Đokovića u svojim šakama u Barseloni i Rimu, ali eto nije se poklopilo. Ipak, igra kao i mentalni stav su pokazali da Grk ima sve za one najveće domete. Ne zaboravimo, Cicipas je ove sezone dobio Nadala u Melburnu, a da je gubio sa 2-0 u setovima.
3) Dominik Tim
Šta se dogodilo sa Dominikom Timom? To je pitanje od milion dolara, jer ono što se njemu dešava je za duboku analizu. Nakon osvojenog US Opena mnogi analitičari su predviđali dodatan napredak Austrijanca, ali desilo se ono suprotno. Tim je nakon te titule totalno potonuo i pod velikim je znakom pitanja njegova forma. Na sve to su se pojavili i problemi sa povredama i sve je otišlo na kontra stanju.
Jedno je sigurno, nikako se Austrijanac ne sme potceniti. On u sebi ima sve što mu može pomoći da se nosi sa najjačima. Igrao je dva puta finale u Parizu, pobeđivao Nadala i Đokovića na najvećim turnirima, ali treba pratiti njegovu formu.
Opšte je poznato da Tim ne spada u igrače koji od starta kreću jako. Njegova forma ide na gore iz kola u kolo, tako da budite oprezni.
Od ostalih koji bi mogli daleko svakako treba uvrstiti i Aleksandera Zvereva. Nemac je pak sklon oscilaijama i treba ga gledati i na osnovu toga odlučiti šta i kako. U Parizu je najviše stigao od četvrtfinala, što je malo za njegove predispozicije. I on slično kao i Tim ima sve u svojim rukama da se nosi sa najvećima, ali veliki je problem glava.
Pored Zvereva treba pratiti svakako i Andreja Rubljova kao i Janika Sinera.
Igrači na koje se ne treba zaletati:
Danil Medvedev, Dijego Švarcman, Fabio Fonjini. Zanimljivo, Danil Medvedev u dosadašnjem dalu karijere nema pobedu na Rolan Garosu. Opšte je poznato da ne voli da igra na šljaci pa treba biti oprezan. Švarcman i Fonjini su sjajni igrači na šljaci, ali njihova forma je veoma veoma loša i na one sitne kvote nikako ih ne treba igrati.
Napomena:
Nemojte potceniti domaće tenisere. Francuzi u na domaćem tlu su oduvek igrali iznad svojih mogućnosti. Iako cela jedna generacija polako ide u penziju ne sumnjajte da će dati poslednji atom snage na svom terenu i otići što dalje.
Fotografije su preuzete sa : https://www.atptour.com/ i https://www.rolandgarros.com/
