Naviknuti smo na česte smene i odlaske trenera u srpskom fudbalu, ali čini se da je ipak rekoreder u tom fudbalski klub Vojvodina koja je danas ponovo ostala bez šefa stručnog štaba, pošto je Ilija Stolica podneo ostavku, on je o razlozima za to izdao sledeće saopštenje:
,,Obraćam vam se kako bih saopštio da sam danas podneo neopozivu ostavku na mesto šefa stručnog štaba FK Vojvodina, kao i da bih vas upoznao sa svojim razlozima za taj potez“.
„Teško sam prelomio dolazak u FK Vojvodinu posle dešavanja u FK Voždovac, ali smo moj stručni stab i ja smatrali da jedan ovako veliki i plemenit projekat zaslužuje naše neodložno angažovanje. Prva godina je kao cilj bila stabilizacija kluba, tima, poboljšavanje uslova u ruiniranom sportskom centru ‘Vujadin Boškov’, veštački teren sa grejacima… Ali, usledio je rastanak. Suština leži u tome da ne mogu da radim u sredini koja nije ujedinjena, već je sasvim podeljena. U takvim okolnostima nije moguće napraviti dobru i pobedničku atmosferu, kao ni neki ozbiljniji rezultat. Prihvatio sam poziv da sednem na klupu Vojvodine sa najboljom namerom, kako bih pokušao da pronađem put izlaska iz velike krize u koju je klub upao. I da napravimo evropsku Vojvodinu. Želeo sam napredak i dobro klubu i u tom smislu prvi moj zahtev po dolasku u Novi Sad bio je da se sva dugovanja radnoj zajednici i igračima izmire u potpunosti. Kap koja je prelila čašu bila je dolazak grupe navijača na poslednji trening, traživši razgovor sa igračima. Stvari nisu tekle brzinom kojom bih ja želeo i to sam mogao da razumem i tolerišem, ali nisam mogao da dozvolim da pojedine grupe ljudi vređaju dostojanstvo igrača i sporta. Inače, imali smo velike opstrukcije od jedne grupe navijača Vojvodine, koji su bili instruisani da potkopavaju sve što smo naumili da učinimo, kako bi ostvarili neke svoje interese. A većina navijača koji su iskreni prema Vojvodini, shvatili su šta smo želeli da uradimo za prosperitet kluba.“
„Moram da napomenem da sam imao dobre saradnike i veliku podršku od strane gospodina Dušana Bajatovića, člana Upravnog odbora, gospodina Ljube Apro, potpredsednika kluba, Saše Drakulića, sportskog direktora i Darka Jevtića, finansijskog direktora. To su ljudi koje žele dobro Vojvodini i zajedno smo želeli da napravimo iskorak kluba. Međutim, bili smo opstruirani još na prvom koraku, a što je najteže od svega, te radnje su dolazile iz samog kluba. Od unutrašnjih napada, nažalost, nismo mogli da se odbranimo. Preovladao je lični interes pojedinaca, kako bi Vojvodina otišla u pravcu u kojem nismo želeli da ide. U takvim okolnostima shvatio sam da nije dobro da nastavimo saradnju, jer bi klub trpeo. A Vojvodina je veća od svih nas.“
„Imao sam podršku velike većine sportske javnosti iz Novog Sada, koja je bila presrećna zbog načina na koji je klub ponovo počeo da daje impulse. Rezultati sve to negde nisu ispratili, iz objektivnih ili drugih razloga koji nisu vredni pomena ovde.Bili smo svesni da je taj period tranzicije kluba težak, mukotrpan i da je za sve potrebno vreme. Međutim, nekim drugim sferama to nije bilo po volji. Osetio sam se kao balast klubu i fudbalerima. Ja ne želim da budem ta vrsta opterećenja i zato sam se i odlučio na ovaj korak. Zahvaljujem se mojim saradnicima, medicinskoj službi, ženama u kuhinji i ekonomatu, i svima koji su bili podrška na našem putu.Najveću zahvalnost dugujem pre svega igračima. Uživao sam u radu sa njima, pokazali su veliku odgovornost, profesionalizam i požtrvovanje u izuzetno teškoj atmosferi. Na kraju, ističem da sam ponosan na način na koji sam branio boje kluba, u svim segmentima. Želim svima u Vojvodini sve najbolje i puno sreće u nastavku sezone“
