Nekadašnji golman reprezentacije Srbije, Partizana i brojnih drugih klubova, Slobodan Soro, odlučio je da završi igračku karijeru u 42. godini. Soro je u prethodnim sezonama branio u Italiji, za Savonu i Lacio i imao je ponudu da nastavi karijeru u toj zemlji, ali, kako sam priznaje, korona je sve poremetila i uticala je da ostane bez motiva.
– Imao sam ponudu Palerma, tamo je golman Nikozija, Lacio me je zvao da ostanem. Ali ta čudna godina, ta korona koja je poremetila sve, pa i takmičenje, treninge, sve što čini sport je uticala da ostanem bez uobičajenog elana, strasti, motiva… – kaže Soro za Sportski Žurnal.
Rođen je 1978. godine u Novom Sadu i bilo je prirodno da igračku karijeru počne u Vojvodini. Potom je u četiri navrata branio za Partizan, Bečej, Mladost Bečej, Šturm, Jadran Herceg Novi, Dinamo Moskvu, Sabadelj, Fuminenze, Botafogo, Savonu i Lacio. Bio je na golu Srbije i Crne Gore, potom Srbije i na kraju Brazila.
– Zadovoljan sam. Bio sam pošten prema obavezama, u svaku utakmicu ulazio sa namerom da pobedim. Srećom, više sam u tome uspevao.
U reprezentaciju Srbije je ušao 2006. na Evropskom šampionatu u Beogradu. Bio je zamena Šefiku kojeg smatra najboljim golmanom. Godinu dana kasnije je bio broj jedan na Svetskoj ligi u Berlinu i pokazao klasu. Posle 2008. godine, pa sve do završetka Igara u Londonu, četiri godine kasnije, bio je neprikosnovena jedinica srpskog tima.
– Imali smo odlične godine, sjajnu generaciju. Govorio sam često da bi svetska postava mogla da se sastavi od igrača koji su bili ispred mene. Medalje iz Rima sa svetskog prvenstva, evropska zlata u Beogradu i Ajndhovenu se ne zaboravljaju. Ali i ostala odličja koja su pokazivala da smo sjajna selekcija.
Redom, osvojio je 2006. zlata u Svetskoj ligi i Evropskom prvenstvu u Beogradu, 2007. zlato u Svetskoj ligi, 2008. zlato u Svetskoj ligi, srebro na Evropskom prvenstvu i bronzu na OI, 2009. bronzu u Svetskoj ligi, zlato na Mediteranskim igrama i Svetskom prvenstvu, 2010. zlata u Svetskoj ligi i Svetskom kupu (najbolji golman) i bronzu na Evropskom prvenstvu, 2011. zlato u Svetskoj ligi (najbolji golman) i srebro na Svetskom prvenstvu, 2012. zlato na Evropskom prvenstvu i bronzu na Olimpijskim igrama.
– Nije bilo lako, nije posebno posle 2008, kada su mnogi mislili da ne možemo da nastavimo niz uspeha. Mi smo verovali u sebe, imali atmosferu koja je uvek bila zaštitni znak. Te godine se ne zaboravljaju, najlepši deo karijere.
U Rimu 2009. kada je Srbija postala senzacionalni pobednik Svetskog prvenstva, kada su Beograd i Srbija napravili sjajan doček, Soro je bio proglašen za najboljeg golmana. Međutim, čelnici FINA su odluku novinara preinačili i dodelili je Tempestiju čija Italija nije bila ni blizu vrha.
– Bilo pa prošlo, sva ta pojedinačna priznanja su bila zapravo ekipna. Svi smo bili povezani.
Posle 2014. je počeo da brani za Brazil, sa kojim je učestvovao i na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. Bio je najbolji igrač utakmice sa Srbijom, u kojoj je njegov tadašnji tim napravio čudo i pobedio Srbiju 6:5.
– Eto i po tome sa pamti moja karijera ali i sada ponavljam, ta utakmica, taj poraz mojih drugara je bio alarm, znak da se skupe, da odigraju kako treba i osvoje ono što im pripada. Bio sam srećan kao da sam ja osvojio.
Usledilo je još nekoliko godina u reprezentaciji Brazila i italijanskim klubovima.
– I to sam radio sa maksimalnim angažovanjem. Ali, ponavljam, vreme je za kraj treninga i igranja – rekao je Soro za Žurnal.
Dva puta je bio šampion Evrope, 2000. godine sa ekipom Bečeja i 2011. sa Partizanom. Sa crno-belima je osvojio i Trofej LEN 1998, odnosno Superkup Evrope 2012. godine. Sa ekipom Bečeja je osvojio duplu krunu, sa Jadranom takođe, dok je sa Partizanom pet puta bio prvak države i osvojio je četiri Kupa Srbije, uz dva trofeja Evrointer lige. U Brazilu je osvojio šampionsku titulu sa Botafogom, a ima i dva Kupa, sa Fluminenzeom i Botafogom.
Izvor: Vaterpolo vesti
