Vaterpolo savez Srbije će u subotu sa početkom u 19 časova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu obeležiti veliki jubilej – 100 godina vaterpola u Srbiji, uz direktan prenos svečane akademije na drugom kanalu RTS-a.
U Srbiji se takmičarski vaterpolo pojavio 1921. godine, kada je održano prvo državno prvenstvo, koje je osvojio VK „Sombor”. Ubrzo zatim, 1927. godine, naša nacionalna selekcija prvi put nastupa na EP u Magdeburgu, da bi u Beču, na EP 1950. godine, osvojila prvu u nizu medalja. Od tada, naši vaterpolisti peli su se na najviše postolje 48 puta, osvojivši ukupno 94 odličja na olimpijskim, svetskim i evropskim takmičenjima! Od 2006, naši vaterpolisti su petostruki prvaci Evrope, dvostruki svetski prvaci, dvostuki olimpijski šampioni, uz dva zlata na Svetskom kupu, Mediteranskim i Univerzitetskim igrama i 11 zlatnih medalja na takmičenju Svetske lige.
Neizbrisiv trag u našem vaterpolu ostavili su igrači Sandić, Janković, Muškatirović, Krivokapić, Milanović, Šoštar, Andrić, Vujasinović, Šapić, Šefik, Udovičić, Jelenić, Filipović, Prlainović, Pijetlović, Mandić i mnogi drugi, sportski funkcioneri poput Lambaše, Radana, kao i stručnjaci Vuksanović, Čukvas, Orlić, Sajfert i najtrofejniji svetski selektor Ratko Rudić, koji je trenersku karijeru počeo sa jugoslovenskom reprezentacijom.
Viktor Jelenić, nekada veliki igrač, danas uspešni predsednik saveza priznaje da ima tremu pred večerašnji skup:
– Kao kada sam se pripremao pred važne utakmice. Imamo razloga da budem ponosni. Srpski vaterpolo je dao veliki doprinos kako u zajedničkoj državi, tako i kasnije u zajednici sa Crnom Gorom i posebno sam ponosan što smo u ovih 15 godina samostalne države, ne samo opstali već smo i napravili rezultate za ponos – kaže prvi čovek saveza.
Šampionski put nastavili su Stamenić, Manojlović, Porobić, Udovičić i sadašnji selektor nacionalnog tima Savić, uz kojeg su pobednička postolja po pravilu rezervisana za srpske vaterpoliste. Po uzoru na muški vaterpolo, pre tri decenije počeo je i razvoj ženskog vaterpola, sa ambicijama da u bliskoj budućnosti dostigne vrhunske rezultate.
Neodvojiv deo zlatnog vaterpolo veka su i uspešni čelnici VSS, pre svih Sovrović, Krivokapić i Jelenić koji su liderskim i organizacionim sposobnostima pružali vrhunsku podršku našim selekcijama. Ne zaboravimo ni velike uspehe klupskog vaterpola na evropskoj sceni – Partizana, Crvene Zvezde, Bečeja i Radničkog iz Kragujevca.
Film PGM o vaterpolu koji će biti tokom oktobra u četiri epizode prikazan na RTS, monografija „Prvih 100“ Đorđa Perišića i Dejana Stevovića i serija od 16 epizoda „Zlatne priče“ na Sport klubu od decembra, pokazaće svu snagu ovog sporta.
– Drago mi je da smo imali i takvu prateću promociju. Zaslužili smo. Neću da pričam ko je najuspešniji ali ću da kažem da smo na ekipnim međunarodnim takmičenjima, osvojili 94 medalje, više od polovine zlatnih da sa Olimpijskih igara i svetskih prvenstava imamo po pet zlatnih odličja da smo od 1991. do danas osam puta bili prvaci Evrope, da su Partizan sedam puta, Bečej i Zvezda po jednom bili prvaci Evrope. I to nije sve ali dovoljno za respekt, poštovanje, priznanje da smo vredno radili i na kraju nešto i uradili – kaže Jelenić.
Priča o medaljama počinje 1950. osvajanjem bronze na EP u Beču. U narednih 71 godinu Jugoslavija, SCG i Srbija su retko kada propuštali boravak na postolju za medaljaše.
– To su dani za pamćenje, nezaborav, istoriju. Ne treba ih sada gradirati, posebno osvojene zlatne medalje jer svaka, od prve u Meksiku 1968. do ove u Tokiju je priča za sebe. Svaka fantatsična na svoj način, dramatična, sa najlepšim krajem. Ponosni smo na sva ostvarenja.
Jelenić mudro preskače najbrajanje onih koji su ostavili veliki trag u svetskom vaterpolu.
– Prvo to se zna, drugo nekoga bih sigurno slučajno propustio i treće najzaslužnija je ekipa. Od one koja je počela pedesetih, nastavila do Meksika i kasnije Los Anđeles Seul, Atina do dana današnjeg. Svaka puna asova, sportskih i ljudskih velikana kako u vodi, tako u bazenu i samoj organizaciji. Zaista ta lista je bez kraja – kaže Jelenić i dodaje:
– Mnogi su nam predviđali potop tokom sankcija. Izašli smo još jači. Bombardovanje, da je i dan trajalo, je dug period. Opstali smo. Posle razdvajanja sa Crnom Gorom uspeli smo da budemo još jači. Rezultati pokazuju. Kako samostalna država dva puta olimpijski i svetski šampioni, pet puta na tronu Evrope, da ne pominjem ostala takmičenja. Klupski uspešni, prevazišli smo krizu i čeka nas najjače prvenstvo. Ne zaboravljam mlađe koji su osvojili Evropu i svet posle šest godina. I devojke čine napore da se podignu.
U 21. veku najtrofejnija sportska ekipa nastavlja tradiciju vrhunskih rezultata. Bazen Tašmajdan, domaćin najvećih sportskih događaja, u svetu smatraju hramom svetskog vaterpola. Na EP 2016. godine u beogradskoj Areni, jednom od najbolje organizovanih takmičenja u istoriji vaterpola, finale Srbije i Crne Gore pratilo je rekordnih 19.000 gledalaca! Iako danas srpskom vaterpolu nedostaje još olimpijskih bazena, to vaterpolistima i vaterpolistkinjama Srbije neće smetati da na buduća takmičenja krenu sa najvećim ambicijama. U godini jubileja, vaterpolisti su i ovaj put svom narodu darovali najlepši poklon – peto olimpijsko zlato!
Još jedan segment Jelenić nikako ne zaboravlja a odnosi se na velika takmičenja:
– Nekoliko puta smo bili domaćini najvećih prvenstava. Na Tašmajdanu nisu održane samo Olimpijske igre, sve drugo jeste. Evropsko prvenstvo u Beogradu 2016. je podiglo standarde, radimo na tome da ponovo budemo domaćini. Uz to reprezentacija je na sjajan način prihvaćena u Novom Sadu, Bečeju, Zrenjaninu, Nišu, Kragujevcu, Šapcu, Smederevu, Kruševcu… I tu ima onih vrednih, nevidljivih vaterpolo radnika ,entuzijasta bez kojih se ne može.
Srbija ima svoje ljude u LEN i FINA, sudije su uvek na najvećim takmičenjima.
– Svi zajedno sa sjajnim ljudima u savezu, navijačima, prijateljima vaterpola, medijima činimo šampionski mozaik. Nekada je pre 20 godina urađen fil „Vaterpolo biser jugoslovenskog sporta“. Danas je vaterpolo ponos Srbije , ponos zboig urađenog u proteklih 100 godina ali i ponos zbog izazova koji nam predstoje i koje ćemo probati da savladamo. Odgovorno, pošteno i vredno.
I za kraj:
– Akademija će proći, pričaćemo još neki dan o jubileju a onda idemo dalje. Na isti način.
I ove godine, JP „Pošta Srbije“ se pridružila obeležavanju našeg zlatnog jubileja prigodnim izdanjem „100 godina srpskog vaterpola“. Pošta Srbije je poštanska uprava sa najviše objavljenih prigodnih poštanskih maraka na svetu, na temu vaterpolo sporta. Čak 16 izdanja prigodnih poštanskih maraka sa ovom temom uz 2 doplatne marke su, od 1956. godine, putujuća izložba koja slikom i rečima svedoči o uspesima najtrofejnijeg sporta u Srbiji – vaterpolo sporta.
Akademski slikar Anamari Banjac je bila zadužena za umetničku realizaciju izdanja, a prikazani su Filip Filipović (motiv na marki), Slobodan Nikić (motiv na FDC) i vaterpolistkinja Teodora Rudić (motiv na vinjeti).
Za sve informacije o kupovini izdanja na temu vaterpolo sporta, ali i svih ostalih izuzetnih izdanja Pošte Srbije sa motivima tradicije i istorije naše zemlje, umetnosti i kulture, zaštite prirode pozovite prodajni prostor RJ „Srbijamarka“, Prodavnicu „Filatelija“, na sledeće kontakte 011-3036241 i 011 -3343248, na lokaciji Takovska 7, Beograd, ili posetite elektronsku prodavnicu eFilatelije na linku.
Izvor: Vaterplovesti
