REPREZENTACIJA NIGERIJE
FIFA RANG LISTA – 52.mesto
Prvi afrički tim koji je napravio značajniji rezultat na Svetskim prvenstvima, selekcija Nigerije, obezbedila je svoje šesto učešće na Mondijalima, najpre su u predkvalifikacijama bili bolji od selekcije Svazilenda (2:0 i 0:0), da bi potom u ,,grupi smrti’’ sa Zambijom, Kamerunom i Alžirom ubedljivo osvojili prvo mesto sa 13 bodova i skorom 4-1-1 (poraz u prvom kolu od Zambije 1:2 i remi sa Kamerunom 1:1), oni su prva selekcija iz Afrike koja je obezbedila plasman u Rusiju 2018-te godine.
ISTORIJA NA SVETSKIM PRVENSTVIMA: U dosadašnjih 5 učešća selekcija Nigerije je čak 3 puta prolazila grupnu fazu, kao najprijatnije iznenađenje SP 1994-te godine, prošli su grupu sa Bugarskom, Grčkom i Argentinom, da bi bili poraženi od Italije u 1/8 finala i to tako što su do 88.minuta vodili, da bi potom Roberto Bađo izjednačio, a Italija slavila posle produžetaka. Odlični su bili i 1998.godine kada su u grupi savladali Španiju 3:2, kao i Bugarsku da bi bili poraženi od Paragvaja. U 1/8 finala savladala ih je Danska 4:1. Na SP 2010-te godine ispali su posle grupne faze, da bi na prošlom prvenstvu takođe prošli grupu (Argentina, Iran i BiH), da bi pokleli protiv Francuske u 1/8 finala 0:2. Zanimljiva činjenica je da su u dosadašnjih 5 učešća, čak 4 puta u grupi bili sa Argentinom!
MEČEVI SELEKCIJE (2017-2018): Osim kvalifikacionih mečeva tokom 2017-te godine odigali su 4 prijateljsa susreta, remizirali su sa selekcijom Senegala 1:1, kao i sa odgovarajućom selekcijom ostrva Korzika 1:1, potom su savladali Togo 3:0, kao i Argentinu krajem 2017-te godine sa čak 4:2 (još uvek se nije znalo da će se opet naći u grupi na SP). Početkom 2018-te godine savladali su Poljsku 0:1, dok su poraženi od Srbije 0:2.
SELEKTOR: Nemački stručnjak Gernot Rohr predvodi ovu selekciju, čovek koji je tokom svoje karijer igrao kao defanzivac, a preko 300 puta nosi dres francuskog Bordoa, forsira nemačku discipline u timu, ali bez ograničavanja tehničkih kvaliteta svojih igrača. Tokom karijere predvodio je Bordo do finala Kupa UEFA 1996-te godine gde je poražen od Bajerna, potom je bio sportski direktor Ajntrahta iz Frankfurta, da bi se vratio na klupu Kreteja. Trenirao je još Nicu, Jang Bojs, Ajačio, Etual du Sahel i Nant, 2010-te godine preuzima selekciju Gabna, a potom 2012-te Niger sa kojim učestvuje na Afričkom Kupu Nacija, od 2015 do 2016-te godine predvodio je selekciju Burkine Faso, da bi u avgustu preuzeo selekciju Nigerije.
TAKTIKA: Selekcija ,,Super orlova’’ najčešće nastupa u formaciji 4-2-3-1 jer je upravo to formacija koja omogućava da se najbolje pokažu kvaliteti ovog tima, očigledna je disciplina u taktičkoj postavi, a dvojac ispred odbrane zadužen je da se greške i prostor za protivnika svedu na minimum, bekovi nisu preterano ofanzivni, ali umeju da pomognu svom napadu. Što se tiče ofanzivne četvorke, sačinjavaju je ekstremno brzi igrači sa odličnom tehnikom, koja im omogućava da budu poprilično opasni, naročito kada se protivnik otvori i ostavi dovoljno prostora za ubacivanja iz drugog plana.
TIM NIGERIJE: Posle početka kvalifikacija kada je pozicija golmana bila rezervisana za Karla Ikemea člana Vulverhemptona, ovom momku je otkrivena leukemija, tako da su u nastavku kvalifikacija na smenu branili Ezenwa, član domaćeg tima Enjimba i Akpej član južnoafričkog tima Čipa Junajted. Tokom prijateljskih mečeva priliku je dobijao i 19-godišnji član Deportivo La Korunje, Uzoho, a čini da je poziciji startnog golmana najbliži upravo najmlađu Uzoho koji je branio na drugom poluvremenu protiv Argentine (i nije primio gol), a potom je bio prvi izbor in a mečevima sa Poljskom i Srbijom u martu 2018-te. Zbog nedovoljno iskustva, čini se da je ovo možda i najslabija pozicija u timu, iako Uzoho ima odlične reflekse i predispozicije za golmana, nije golman koji će uliti sigurnost u defanzivu tima.
Što se tiče odbrane tima, ona je manje više igrala u standardnoj četvorci, štoperski tandem čini će dvojica momaka kojima su očevi iz Nigerije, ali ni jedan ni drugi nisu rođeni u ovoj zemlji, već u zemljama svojih majki. Vilijam Trost Ekong, 191cm visoki štoper Burse kome je majka Holanđanka, bio je starter na 6 kvalifikacionih mečeva, izuzetno jak štoper, domintan u skoku i duel igri, ali ne baš sjajne brzine i pasa, tako da često nastoji da otkloni opasnost pred svojim golom ne komplikujući previše. Tokom mlađih dana nastupao je za Holandske selekcije do 19 i 20 godine. Njegov partner je momak rođen u zemlji nejgove majke – Nemačkoj, Leon Balogun, takođe izuzetno visok štoper 190cm, ima slične karakteristike kao i njegov saigrač Ekong, čitavu karijeru proveo je u Nemačkim ligama, igrajući za Hanover, Verder,Fortunu Dizeldorf, Darmštad i sada Majnc, za koji nije odigrao puno mečeva ove sezone i to bi mogao da bude njegov najveći problem. Nešto iskusniji kandidat koji će najverovatnije šansu dobijati kada stil igre protivnika zahteva bržeg štopera, je Kenet Omeruo, momak koji ima 37 nastupa za nacionalni tim i trenutno nastupa za Kasimpasu u Turskoj, ali kao pozajmljeni igrač Čelzija, za koji do sada nije debitovao već je stalno išao na pozajmice u druge klubove. Novo lice u timu je igrač Porta, na pozajmici u Nantu gde igra standardno ove godine, Avaziem. Bočne pozicije jesu donekle problematične u ovom timu, najiskusniji Ederson Echijele iz Serkler Briža, malo je igrao ove sezone, kako u Sivasporu u prvom delu, tako i posle prelaska u Belgiju, a tokom kvalifikacija je bio najstadardniji igrač u timu sa sedam nastupa na mestu levog beka, učestvovao je na prethonda dva Svetska prvenstva i poseduje veliko iskustvo. Na suprotnoj strani terena 6 kvalifikacionih mečeva odigrao je Abudlahi Shehu iz Burse, momak koji je tipičan defanzivac, sa jako malo ofanizvnih kvaliteta, ali požrtvovan i odličan u duel igri, posle dobrih partija u kiparskom Anortozisu, prešao je u Bursu početkom 2018-te godine. Tu je i mladi igrač Čelzija na pozajmici u Halu, Ola Aina koji je nastupao za sve mlađe selekcije Engleske od U16 do U20, ali se ipak odlučio za zemlju predaka. Ove sezone je u Čempionšipu odigrao 46 mečeva uz 1 gol i 3 asistencije. Prosčeno beleži 2,5 dobijena duela po meču uz 2,1 presečenu loptu i 2,6 otklonjene opsanosti od svog gola.
Vezni red tim sastoji se od igrača dva profila, ,,radilica’’ i ,,umetnika’’ i upravo tako su i podeljene uloge u timu. Najviše mečeva u kvalifkacijama odigrao je Onazi, član Trabzonspora, a do prošle sezone igrač Lacija. Sa svega 173 cm igrač je kome je primarni zadatak da kvari igru rivala i pomaže svojoj odbrani i potom jednostavnim pasovima upošljava svoje kreativnije veznjake. Za drugo mesto ispred odbrane javlja se još jedan igrač sličnih karakteristika sa još većom agresivnošću u igri, član Lestera, Vilfred Ndidi, ove sezone upravo je zbog svoje agresivnosti požuteo čak 6 puta uz 2 crvena kartona, ali podatak da ima 4,2 dobijena duela po meču, ali i 1,3 šuta na gol protivnika, govore u prilog tome da je reč o modernom boks tu boks veznom igraču, za koga su interesovanje pokazali i mnogo veći klubovi. Pozicija plejmejkera u timu zavisi od rivala protiv koga Nigerija igra, nešto defanzivnija varijanata je sa nekadašnjim igračem Čelzija, Džon Obi Mikelom, sada članom kineskog Tijanijna, i igračem sa 250 mečeva u Čelziju. Momak koji igra u oba pravca, ali za koga se ne može reći da mu je kreativnost najjača strana. Za razliku od njega, sestrić nekadašnje zvezde ove selekcije Džej Džej Okoče – Aleks Ivobi iz Arsenala upravo je igrač koji su sebi nosi veliku dozu kreativnosti, uz sjajan pregled igre i dribling, tokom mlađih dana igrao za Engleske selekcije do 20 godina, a čini se da bi mu promena kluba donela još bolji status u svetu fudbala, iako ima tek 21 godinu. Ono što je problem ovog igrača je jako slab doprinos u defanzivi, gde često deluje kao da ga igra ne zanima kada lopta nije u njegovim nogama. Gotov izvesno bočne napadačke pozicije su rezervisane za Viktora Mozesa iz Čelzija i Moses Simona iz Genta. Viktor Moses ove sezone postao je standardan član postave Čelzija igrajući na poziciji beka krila, čitavu karijeru nastupao je za engleske klubove, a takođe zastupao ovu selekciju u mlađim uzrastima i bio najbolji strelac na EURU 2007.godine. Sa suprotne strane superbrzi Moses Simon, momak koji je kao jako mlad igrač stigao u holandski Ajaks, koji ga prosleđuje u slovački Trenčin, a potom i u Gent. Izuzetna eksplozivnost i brzina uz dobar centaršut kvaliteti su koje ovaj mladić može da ponudi, naročito prilikom kontranapada.
Što se napada tima tiče, dvojica momaka koji se vode kao napadači često igraju i trojici iza najisturenijeg špica, to su Ahmed Musa iz CSKA Moskve i Keleči Iheanačo iz Lestera. Musa je iskusan prvotimac koji je upravo najbolje partije i pružao u timu iz Moskve, izuzetno brz i neugodan napadač koji je najopasniji kada dobije loptu u prostor iza leđa odbrane. Iheanačo još jedan mlad igrač, prošle sezone pružao je sasvim dobre partije kao zamena Agueru u Mančester Sitiju, jako dobra tehnika i osećaj za prostor velika su snaga ovog igrača, koji od sezone 2017/18 nastupa za Lester, takođe češće kao zamena, odigrao je ove sezone 30 mečeva uz 9 golova i 4 asistencije. Za nacionalni tim je na 15 mečeva postigao čak 8 golova, a izuzetno je opasna kao izvođač prekida. Pozicija klasičnog napadača rezervisana je za napadača kineskog Čančung Jatajia, Odiona Igala, momak koji je karijeru u Evropi gradio u norveškom Linu, italijanskom Udinezeu, španskoj Granadi, najbolje partije pružao je od 2014 do 2017-te kada je u tandemu sa Troj Dinijem, doneo plasman Votfordu u Premijer ligu i kada je na 88 mečeva postigoa 33 gola za tim.
VRLINE TIMA: Odličan kontranapad i nepredvidivost ofanzivnog dela tima mogu da budu velika prednost ovog tima, uz to čini se da je atmosfera u timu na visokom nivou, a pobede protiv Argentine i Poljske u prijateljskim mečevima deluje kao da su podigle samopozudanje tima koje je ionako bilo visoko posle ranog plasmana na Svetsko prvenstvo.
MANE TIMA: Čini se da bi problem ove selekcije mogla da bude odbrana prekida, jer osim dvojice izuzeno viskoh centralnih defanzivaca, veliki broj igrača u timu ne prelazi 175cm visine. Uz to čini se da bi povrede mogle da ugroze stanje tima, jer i pored toga što je puno igrača prošlo kroz selekciju, jako malo njih se izborilo za značajniju ulogu u ovom timu.
ŠANSE NA SVETSKOM PRVENSTVU: Niko ne može da ospori Nigeriji da po ko zna koji put ima izuzetno talentovan tim u kojem je nekoliko momaka igralo i za mlađe selekcije Engleske, rezultati u prijateljski mečevima i dominantne igre u kvalifikacijama daju timu za pravo da se nada prolasku u drugug fazu, što će u mnogome zavisiti od meča protiv Hrvatske.
NAJVEĆI TALENAT U TIMU: Za razliku od nekih drugih selekciji, Nigeriji definitivno ne nedostaju mladi talenti, mi smo se odlučili za 21-godišnjeg Aleksa Ivobija, ofanzivnog veziste Arsenala, u čijoj akademiji je i počeo da igra fudbal. Njegov ujak, Džej Džej Okoča bio je jedan od najbolji igrača Nigerije svih vremena i jedan od retkih autentičnih ,,desetki’’ u afričkom fudbalu, stručnjaci kažu da je Ivobi od njega nasledio sjajnu kreativnost i izuzetan dribling što je pokazao u nekim mečevima, naročito protiv Argentine kada je Maskeranu proturio loptu kroz noge i lagano završio akciju i overio pobedu svog tima. Izuzetno prodoran igrač kome se zamera što ponekad preteruje sa driblinzima, odličan osećaj za prostor i kretnju saigrača, ono što mu još uvek nedostaje u igri je defanziva, a to je nešto na čemu će morati da radi kako bi postao igrač kakav svi očekuju da može i mora da bude. U 2016-toj godini proglašen je za najtalentovanijeg Afričkog igrača!
PROGNOZA: Prethodna Svetska prvenstva pokazalu su da Nigerija ume da izađe iz grupe, a mi smatramo da će veliku borbu voditi sa selekcijom Hrvatske, ali da može iz te borbe da izađe kao pobednik, a ukoliko se ne popravi situacija u selekciji Argentine, moguće je da oba ova tima prođu iz grupe u 1/8 finala
