Advertisement
MaxBet

 Sve do Svetskog prvenstva očekujte puno tekstova o igračima koji su obeležili šampionate u prošlosti, do sada smo pisali o legendi Argentine, Dijegu Armandu Maradoni, kao i o ruskom panteru na golu Lev Yashinu, legendarnom krilnom igraču iz Urugvaja, Hektoru Skaroneu, .Usledio je tekst o jednom od retkih tamnoputih 10-ki – Džej Džej Okoči! Danas na redu rekorder po broju mečeva na Svetskim šampionatima – legendardni Lotar Mateus, reprezentativac Nemačke!


Lotar Mateus jedan je od igrača koji su obeležili jednu fudbalsku epohu u periodu 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Igrajući na poziciji centralnig defanzivca, a kasnije i na mestu veznog igrača postao je rekorder Svetskih šampionata sa čak 25 nastupa na najvećim fudbalskim smotrama!

Mateus je tokom svoje karijere nastupao za tim Zapadne Nemačke u mlađim reprezentativnim kategorijama, da bi posle pada Berlinskog zida igrao i za ujedinjenu Nemačku. Prvi šampionat na kojem se našao u postavi bio je 1982. godine u Španiji gde je ulazio kao zamena sa klupe, a njegova Nemačka poražena je u finalu šampionata. Značajniju ulogu imao je na Svetskom prvenstvu 1986-te godine u Meksiku, kada je ostao upamćen po vrlo uspešnom markiranju čuvenog Maradone u finalu, koji nije postigao gol ni asistirao, ali je svejedno Nemačka ponovo poražena.

U dresu Menhengladbaha pred SP 1982.

Maradona je u svojoj knjizi ,,Ja sam Dijego” o duelima sa Mateusom rekao: ,, On je najbolji protivnik protiv kog sam vodio duele, mislim da je to dovoljno da ga definiše kao igrača”.

Lotar Mateus (Nemačka) i Dijego Maradona (Argentina)

Na Svetskom prvenstvu 1990-te godine, Mateus je kao kapiten predvodio svoj tim do titule prvaka sveta na Svetskom šampionatu u Italiji, a odigrao je svaki minut uz još trojicu saigrača. Kao kapiten tima predvodio je Nemačku i na šampionatu u SAD-u 1994-te godine kada je Nemačka na iznenađenje svih ispala u četvrtfinalu od Bugarske 2:1. Lotar Mateus je kao kapiten predvodio svoj tim od 1987. godine i prijateljskog meča protiv Brazila, pa sve do 1994-te godine, kada se očekivalo da će odigrati svoj poslednji Mundijal, međutim pred Svetsko prvenstvo 1998. godine, Matijas Zamer se povredio i kao zamena, pozvan je ko drugi nego Lotar Mateus (koji nije odigrao nijedan meč u periodu 1995-1997 za nacionalni tim), a imao je i veliku ulogu u remiju protiv Jugoslavije kada je uneo preokret sa klupe posle 2:0 za Jugoslaviju, meč je završen 2:2.

Dva puta je proglašavan za najboljeg igrača Nemačke, 1990-te godine posle osvajanja titule pravaka sveta, a potom i kao 38-godišnjak, 1999-te godine. Titulu za najboljeg igrača sveta dobio je 1990-te godine, a u najbolji tim FIFA ulazio je 1996,1997 i 2001. godine. Godine 2004-te, našao se na listi brazilca Pelea od 100 najboljih igrača svih vremena.

Tokom svoje karijere uspešno je zavšio i arhitektonski fakultet, smer unutrašnja dekoracija, ali se nikada nije bavio ovim poslom, danas je fudbalski trener i televizijski komentator na velikim fudbalskim događajima.

U svojim sećanjima o svim šampionatima na kojima je igrao, Mateus je rekao:

1982. Španija 

“Imao sam ulogu rezerve na ovom prvenstvu. Bio sam u dobroj formi i pokušavao sam da dajem sve od sebe na treninzima. U timu su bili veterani iz mnogo poznatijih klubova Bajern Minhena i Kelna, nego što je to bio moj klub Menhengladbah, tako da su oni imali prednost. Teško je bilo dobiti šansu kao mlad igrač. Tim ustvari nije igrao preterano dobro tako da je plasman u finale bio zaista veliki uspeh, a meni je značilo kao veliko iskustvo.”

1986. Meksiko

,, Ovaj turnir je bio zaista lepo iskustvo. Meksiko i Italija su zemlje gde zaista možete osetiti atmosferu sa tribina kada ste na terenu i to zaista motiviše. Bio je to fenomenalan Svetski kup i posle 1990-te može se reći vrhunac moje karijere. Pred turnir nismo bili favoriti tako da je plasman u finale bio odličan rezultat za nas.”

1990. Italija

” Osvanje Svetskog prvenstva je bilo najbolje emotivno iskustvo koje sam imao. U to vreme sam živeo i igrao u Italiji, tako da sam se osećao kao kod kuće. Naša prva utakmica bila je u ,,mojoj kući” na San Siru. Do kraja šampionata nisu nas podržavali samo Nemci, već i navijači Italije takođe. Rudi Feler, koji je bio u Romi je takođe igrao, a Italija je pre toga već ispala od Argentine, tako da je ceo stadion navijao za nas. To leto je bilo moja bajka sa srećnim krajem.”

1994. Sjedinjene Američke Države

” U Americi smo imali koji je mogao da odbrani titulu, ali kao što to obično bude imali smo previše lidera i jakih karaktera u timu. Možda je trener Berti Vogts ispustio kontrolu pomalo. Bilo je nekoliko problema u našem timu i nismo uspeli da budemo mirni kako je trebalo da bude. Igrači su imali previše slobode pa fudbal nije bio u prvom planu. Nemam ništa protiv Vogtsa, ali nije kontrolisao stvari u timu.”

1998. Francuska

” Te godine je Nemačku predstavljao skup pojedinaca, tim ustvari nije postojao. Zajedništvo koje smo imali 1986-te ili 1990-te jednostvano nije postojalo. Igarli smo ali nikada nije postojao osećaj zajedništva na terenu niti želje da uspemo. Protiv Hrvatske u četvrtfinalu, odigrali smo možda naš najbolji meč na turniru, što zvuči čudno jer smo ispali, ali je tako bilo sve dok nismo dobili crveni karton. Tada smo nekako popravili sve to, ali jednostavno nije bilo dovoljno dobro.”

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.